TRŠIĆ - Bez vrata i prozora, fasade s koje je otpao malter, propalog krova, napuklih zidova, s bagremom koji raste između zidova... Tako danas izgleda Vukov dom kulture, kako se zvanično zove ova zgrada u zavičaju reformatora srpskog pisma.
Dom se nalazi na uzvišenju, nekih pola kilometra od centra sela i parkinga gde se zaustavljaju autobusi s turistima.
Nekada su pod njegovim krovom bile prostrana čitaonica, biblioteka s više hiljada naslova, sala za igranke s niskom pozornicom i mesna kancelarija. Umesto knjiga i čitalaca, plesača i glumaca, danas su ovde promaja, trulež i šipražje, koje džiklja oko zgrade, ali i u njoj! Meštani kažu da je ovo zdanje od oko 200 kvadratnih metara van upotrebe duže od dve decenije.
Vukovi zemljaci kažu da Dom propada godinama. Kad je sagrađena Vukova spomen-škola, mislilo se da u njoj ima dovoljno mesta za zborove građana i slične skupove, pa je Dom zanemaren i ostavljen da polako kopni. Na zahteve da se objekat renovira ili premesti bliže školi nadležni nisu odgovarali. Danas se postavlja pitanje može li se Domu uopšte pomoći. Stručnjaci bi prvo trebalo da kažu da li je renoviranje izvodljivo ili ruiniranu zgradu treba srušiti da bi se na istoj, ili novoj lokaciji, gradila nova. U Tršiću se, inače, nekoliko stotina metara ispod Doma poslednjih godina gradi multifunkcionalni centar i za lokalnu samoupravu to je sada prioritet. Selo nema mesnu kancelariju ni mesto za okupljanje, a predsednik Mesne zajednice arhivu čuva u svojoj kući.
Vukov dom kulture je, izgleda, osuđen na nestajanje.
T. I.