Umetnica Aleksandra Slađana Milošević ne može se često videti u medijima. Ona živi svoj život posvećen kreativnom radu, ali se s vremena na vreme pojavi na javnim događajima. Mi smo je sreli na jednom dešavanju na kojem je bila specijalna gošća, a ona je bila raspoložena da popriča s nama.
- Moj emotivni status je slobodan. Lepo je biti sam, imati vremena za sve.
Da li vam se i dalje udvaraju?
- Udvaraju se kao da imam 20. Zovu me na kafu. Simpatično je sve to. Možda ću se do 90. i udati.
Kakva je odgovornost biti prva dama rokenrola?
- Rokenrol je sinonim za slobodu, ali mora postojati odgovornost u javnom istupanju. Ljudi koji deluju u javnosti a ne razmišljaju kakav će efekat proizvesti njihove reči, misli i osećanja čine veliko zlo ovom svetu. Moj pristup je oduvek bio odgovoran. Razmišljala sam kako pomoći drugima, osvetliti istinu, otvoriti nove nivoe svesti.
Da li su vas uvek svi shvatali kao pojavu, umetnika?
- Ne. Tokom karijere uz mene se vezivala kontroverza. Gotovo sve što sam radila je izazivalo otpor, ostrašćenost, mržnju, odbacivanje ili čak poništavanje. U sadašnjoj fazi deo javnosti se ponaša kao da u mozaiku javnog života ne postojim. Ne dozvoljava se da budete drugačiji. Takav stav prevladava od političkog vrha nadole, kroz sve nivoe društva. Jednoumlje je ponovo zavladalo, a jedva sam se sa onim komunističkim izborila kasnih sedamdesetih godina. Bitka je bila teška, i sada je moram voditi iz početka.
Kako je moguće da vas porede sa đavolom, s tako moćnim glasom i jedinstvenim stilom?
- Jednostavno, čini im se da sam pretnja komforu i sigurnosti. Pretnju prati otpor. Ljudi provode živote pribavljajući sigurnost za sebe, svoju porodicu. Kad predstavite novi koncept ili ideju, oni se očitavaju kao pretnja. Uplaše se da ćete im uništiti sigurnosnu mrežu u kojoj se komotno osećaju. Ljudi većinom nisu raspoloženi za promene. Jedan od zadataka svake vrste je njeno produženje. Ostaviti potomstvo je uslov opstanka. Tu je i razlog brojnih kritika na račun onih koji ne žele da ostave biološko nasleđe. Takvi se ne poštuju ili se čak unižavaju. U vremenu ove lude, pomahnitale civilizacije imati potomstvo je preuzimanje velikog rizika. I ne samo to, oni koji teže sigurnosti usporavaju napredak čovečanstva, jer se ne usuđuju da eksperimentišu i prihvate posledice menjanja sveta.
Zamislite da ste vi imali potomstvo.
- Isto bih razmišljala. Ostavila sam već toliko Slađana Milošević. Nema potrebe da to biološki činim. Uvek govorim da, osim umnožavanja DNK, postoji i druga vrsta razmnožavanja, putem mema - ideja. Kroz ideje možete napraviti veće svetove nego ostavljanjem DNK, čiji trag ionako nestaje već kod četvrte generacije. Imam brojne idejne potomke.
- Bila sam poslanički, čak ministarski kandidat, ali nemam snage za uzaludnu borbu s profesionalnim političarima. Umorila sam se. Svuda sam nailazila na prepreke. Političari su sujetni ljudi, narcisoidni, ne vole da ste im konkurencija. Kad primete da vas ljudi podržavaju, požele da vas slome. Tako je i moja politička karijera sprečavana. Pored angažmana u Ministarstvu kulture, raznim telima i organizacijama, ipak sam punih osam godina vodila NGO koji se bavio političkim i zakonodavnim pitanjima.
Kako bi izgledalo da ste vi predsednik države?
- Živela bih u bunkeru jer bi svi poželeli da me ubiju. I moj običan dan podseća na život u bunkeru. Večeras sam krenula na javni događaj a neko je iz mržnje porušio sve saksije na mojoj terasi. Ne zna se koliko puta su uništili moj auto. Da imam manje godina ili više zdravlja, možda bih osnovala svoj pokret - partiju. Vladala bih bez primanja, svi bi imali pristup vlasti i iznosili probleme, koje bi i sami rešavali.
Jeste li imali problema s mafijom?
- Kad se borite protiv piraterije i kriminala, onda morate trpeti posledice. Ali moj problem je pre borba za promene, napredak i vrstu kulture koja se ovde nikako ne prima. Možda sam jedan od poslednjih umetnika koji je u 21. veku zabranjen. Još od vremena Tita, kad su tražili moje uklanjanje zbog širenja „džins kulture“, preko Miloševića, demokrata, sve do današnjih dana, ne prijam onima za koje je držanje naroda u neznanju i pokornosti odabrani način vladanja.
O silikonima
NE TREBAJU MI PLASTIČNE OPERACIJE
I danas vas mnogi smatraju jednom od najlepših poznatih žena. Da li ste radili neku estetsku intervenciju?
- Ne. Nema potrebe za tim. Čovek je lep takav kakav je. Priroda je sve lepo regulisala. Dala je onima koji treba da budu lepi lepotu i pamet onima koji treba da budu pametni.
O sukobu s Popovićem
ČEKAM DA SE „GRAND“ PROMENI
Imali ste okršaj sa Sašom Popovićem. Da li ste promenili mišljenje o „Grandu“?
- Taman posla. Čekam da se oni promene. Ne znam da li ću to doživeti, ali čekam ih.
O zdravlju
KAD UMREM, ŠINJEL ĆE STAJATI USPRAVNO
Kako zdravlje?
- Nikako, ali o tome ne želim da pričam. Rekla sam da će i kad umrem šinjel (vojnički kaput) ostati da stoji uspravno. To je moj simbol.