Beograd će u narednih mesec dana dobiti pasarelu, koja osim što je skulptura neobičnog oblika, imaće i funkciju da omogući pešacima prolaz od Kalemegdana do Savskog šetališta. O mostovima i tunelima koje će u narednom periodu dobiti prestonica, govori gradski urbanista Milutin Folić.
Jedan od najlepših beogradskih projekata rezultat je zajedničkog rada našeg poznatog umetnika Mrđena Bajića, britanskog skulptora Ričarda Dikona i akademika Branislava Mitrovića.
Za mesec dana počinje izgradnja pasarele između Kalemegdana i Savskog šetališta
Pasarela treba da poveže Kalemegdan sa Savskim šetalištem, garažu na Beton hali sa Savskim šetalištem i tu istu garažu sa Kalemegdanom.
Danas je gotovo nemoguće da parkirate na Beton hali i lagodno pređete na Kalemegdan, ali sa njenom izgradnjom, to će biti olakšano.
"Time će garaža biti popunjenija i Kalemegdan će dobiti još jednu garažu jer je sad ima samo kod zoo-vrta. Izgradnja počinje u narednih mesec dana, čekamo još samo izdavanje dozvole. Očekujem da do proleća sledeće godine bude u funkciji", otkriva gradski arhitekta.
Povodom kritika dela javnosti da Stari savski most ne treba ukloniti, kakvo će biti rešenje gradskih vlasti?
"Stari Savski most se ne uklanja, on dobija svoj novi oblik. Ostaće na tom mestu, dobiće još po dve saobraćajne trake, dobiće pešačke i biciklističke trake. Most koji je nastao u vreme Drugog svetskog rata u vreme nemačke okupacije dobiće novi izgled i svoju potpunu funkciju.
"Taj most se već neko vreme u planovima grada Beogada i u saobraćajnoj mreži grada tretira kao most koji ima više saobraćajnih traka i preko koga prelazi veći broj automobila".
U nastavku tog mosta planirana je izgradnja tunela?
"Taj tunel treba da poveže Savski i Dunavski amfiteatar i za 11,5 odsto rastereti centar grada od tranzitnog saobraćaja, samim tim i omogući da centar grada dobije više drvoreda, pešačkih i biciklističkih staza".
"Za taj most je raspisan arhitektonski konkurs, koji će nam pomoći da odlučimo da li će biti zadržana postojeća lučna konstrukcija ili neka nova. Preporuka Zavoda za zaštitu spomenika je da zadrži lučni oblik. Verujem da će na odluku komisije uticati to što je to stari vojnički nemački most, što nije od arhitektonske važnosti, i što će brzo postati nebezbedan za košišćenje. U narednih mesec dana komisija će doneti odluku, a do kraja sledeće godine ako bude dovoljno sredstava može da se krene sa radovima".
Kada Beograđani mogu da očekuju početak mosta preko Ade Huje?
"U toku su idejna rešenja za most preko Ade Huje i nakon transformacije preko Save, to bi mogao da bude sledeći most koji radi grad Beograd. Radovi bi mogli da počnu 2019. godine".
Kada će građani preko novog bulevara povezanog sa mostom na Adi moći da stignu od Tošinog bunara do Požeške ulice za manje od 10 minuta?
"U većoj meri su radovi završeni, komplikovanije mostovske konstrukcije su već urađene, urađena je i sva infrastruktura, tako da je pitanje meseca kada će to biti završeno", rekao je Folić za Telegraf.
Da li će Beograd dobiti gondole?
"Gondole su takođe ekološki prihvatljiv vid prevoza. Kada i da li će biti izvedene zavisi od sredstava. Gondole bi bile korisne, ali su izuzetno skupe. Prva gondola bi mogla da povezuje Ušće sa Kalemegdanom i za nju je u pripremi planska dokumentacija".
OŽIVEĆEMO PARK KOD UŠĆA
"Želimo da oživimo Ušće kako Novobeograđani ne bi morali da idu na rekreaciju ili u šetnju na Adu. Park će biti povezan pešačkim stazama za naselja koja se naslanjaju uz Bulevar “Nikole Tesle” sa sadržajima uz reku. Staze će biti tematske. Muzej savremene umetnosti će biti otvoren u oktobru i idemo na to da se završetak “umetničke staze” poklopi sa tim. Nadamo se da će ta staza izvući i povući one koji šopinguju ka muzeju, samim tim i na šetalište. Imaćemo stazu gde je tematika voda, stazu gde je tematika Srbija kod Palate Srbija, stazu muzike koja će povezivati buduću Filharmoniju sa Bulevarom Nikole Tesle".
Šta treba da promeni IME projekat?
"Ovaj projekat promoviše ekološku hijerarhiju u kojoj prednost treba da imaju pešaci, biciklisti, javni prevoz, pa tek onda automobil. Širićemo pešačke zone, informisaćemo pešake uz pomoć mapa po gradu na četiri jezika (srpski, engleski, ruski, kineski) jer očekujemo veliki broj ruskih i kineskih posetilaca kojima za Srbiju ne treba viza".
Šta to znači za bicikliste?
"Poseban projekat u okviru projekta IME zove se “Bicikliraj Beogradom”. On predviđa da bicikl postane sredstvo prevoza kojim ćemo ići na fakultet, na posao, na kafu, u pozorište. Ako bude sve kako smo planirali, očekujemo da u naredne dve godine podignemo korišćenje bicikla u dnevnoj raspodeli prevoza sa 0,7 na 5 odsto, a u narednih 10 godina još za pet. Planirano je 120 kilometara novih biciklističkih staza u Beogradu, uglavnom na desnoj obali Save i Dunava. Projekat Beograd na vodi će značajno doprineti tome jer je tamo svaka saobraćajnica dobila i dobiće biciklističku stazu".
"Povezali smo nedavno Brankov most sa Pop Lukinom ulicom, uveli smo biciklistički saobraćaj sa Novog Beograda u centar grada… Kroz rekonstrukciju Kneza Miloša koja je predviđena sa podzemnom garažom spuštamo automobile parkirane na trotoaru i oslobađamo prostor za bicikliste i pešake, čime ćemo povezati stazu sa Banjice i Topčiderske zvezde, pored Prokopa do centra grada. Biće i novih 200 parkirališta za bicikle ove godine, oko pešačke zone u Zemunu i u centru grada".
VOZIĆEMO POLUELEKTRIČNE BICIKLE
"U narednih mesec dana pustićemo konkurs za Bike share sistem za operatera za javne bicikle. Iako kasnimo za svetom gde to postoji odavno, danas je mnogo jeftinija nabavka bicikla koji ima ispomoć na električni pogon. Poluelektrični bicikl će za brdoviti Beograd biti izuzetno korisna stvar jer kod uzbrdica se uključuje elektromotor koji pomaže biciklisti da se uspenje".
Kako će građani znati gde imaju prednost pešaci, a gde vozila?
"Ideja je da se provuče primarna biciklistička mreža kod glavnih saobraćajnica, a da kod blokovskih saobraćajnica, koje su sada zone između ulica Cara Dušana, Tadeuša Košćuška i Francuskebude usporen saobraćaj i jasno obeleženo da tu biciklisti imaju prioritet na samom kolovozu".
"Takođe, na mnogim raskrsnicama, automobili će biti ostavljeni u nivou sa pešacima tako da automobili koji tu prelaze imaju jasnu naznaku da pešaci imaju prednost. Recimo, kada se projektuje trotoar, onda se ne stavljaju barijere na taj trotoar, zabranjeno je postavljanje kanti, žardinjera, znakova, reklama, da bi trotoar ostao čist i pešaci imali nesmetano kretanje".
"Kada je jak pešački tok i treba da pređu preko saobraćajnice, tu se površine prave tako da pešaci ne silaze za 15 centimetara, nego automobili moraju da se popnu 15 centimetara i siđu odatle".
Gde će biti proširena pešačka zona?
"Beograd je možda i poslednji grad u Evropi koji nema razvijenu pešačku zonu. Završili smo Vuka Karadžića, deo Zmaj Jovine, Obilićev venac, Cara Lazara i deo Kralja Petra. Širenjem pešačke zone povećavamo i kapacitete parkirališta2.
"Garaža na Obilićevom vencu je zatvorena, ali ćemo je otvoriti u narednih mesec dana i imaće 200 mesta više nego pre, a automobili sa parking mesta, biće parkirani u garaži, čime oslobađamo mesta za nova stabla, pešake… Završava se i parking ispod šoping centra u Rajićevoj ulici koji će imati još 450 parking mesta".
Kako će izgledati Zeleni venac?
"Ideja je da se samo ulica Kraljevića Marka koja povezuje Zeleni venac i novo šetalište pored Save pretvori u pešačku ulicu. Odatle će se pešački saobraćaj slivati iz Knez Mihailove ulice dole pored reke. Jedan luk ide kroz Obilićev venac i ulicu Vuka Karadžića do Topličinog venca i dalje na Kosančić, drugi je Kralja Petra koji takođe silazi na Kosančić, odatle do Karađorđeve i Beton Hale i treći silazi niz ulicu Kraljevića Marka ", kaže Folić.