U Bostonu se proslavlja jedan vek od rođenja ubijenog predsednika SAD Džona Ficdžeralda Kenedija.
Džon F. Kenedi bi 29. maja 2017. napunio 100 godina. 35-ti predsednik SAD ubijen je u Dalasu 1963. godine, a ko je stajao iza napada nije još razjašnjeno. Legenda o Kenediju opstaje.
U Predsedničkoj biblioteci i muzeju Džon F. Kenedija u Bostonu održaće e proslava rođendana, sa preletom aviona iz sastava mornarice SAD i tortom od istog poslastičara koji je napravio i vereničku tortu tadašnjem senatoru Kenediju i njegovoj verenici Žaklini Buvije, navodi izvršni direktor Stiven Rotstin.
Muzej je u petak postavio 100 predmeta iz političkog života Kenedija, a tokom vikenda će održati nekoliko događaja u njegovu čast. Kao deo proslave, u opticaj će biti pušteno nekoliko poštanskih markica sa Kenedijevim likom, navodi AP.
Kenedi je služio kao 35. predsednik SAD od januara 1961. godine, dok nije ubijen 22. novembra 1963. godine u Dalasu.
Potomak uticajnog klana
Kao sin bogatih roditelja, uživao je u privilegovanoj mladosti. Njegov otac Džozef P. Kenedi bio je ambasador Sjedinjenih Američkih Država, između ostalog, i u Londonu. Džon je pohađao privatne škole i studirao na renomiranom Harvard Univerzitetu.
35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država
Nakon vremena u vojsci Džon F. Kenedi se angažovao u Demokratskoj partiji, bio poslanik u Predstavničkom domu i senator, a 1960. se kandidovao za predsednika. 20. januara 1961. je inaugurisan za drugog najmlađeg predsednika u istoriji SAD. Još se pamti njegov prvi govor:
"Ne pitajte šta vaša zemlja može uraditi za vas, pitajte šta vi možete uraditi za vašu zemlju."
"Ich bin ein Berliner"
Sa nemačkog stanovišta, najvažniji dan u vladavini Džona F. Kenedija bio je 26. juni 1963. Tog dana je on u Zapadnom Berlinu održao govor u kojem je rekao legendarnu rečenicu: "Ich bin ein Berliner" (Ja sam Berlinac) i time izrazio svoju solidarnost sa stanovnicima Istočnog i Zapadnog Berlina.
Najmoćniji čovek na svetu kao "saniboj"
Svojim mladalačkim šarmom brzo je osvojio srca mnogih američkih građana. Istovremeno, njegov mandat je bio obeležen krizama i konfliktima. Jedna od njih je bila i neuspela invazija u Zalivu svinja na komunistički režim na Kubi. Svet je za dlaku izbegao nuklearni rat 1962. godine. Kenediju, između ostalog, treba zahvaliti, kako se smatra, što je sve to ipak dobro prošlo.
Glamurozna Džeki Kenedi
Ženskaroš
Džon F. Kenedi je važio za ženskaroša kojem je pripisano nekoliko afera, kao i kontakti sa "eskort damama". Najpoznatiju vanbračnu vezu imao je navodno sa Merilin Monro. Za Monro, tada svetski poznatu filmsku ikonu i seks simbol, govorilo se da je bila u romantičnoj vezi i sa njegovim bratom Robertom. Marilin je preminula 1962. godine pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.
Atentat
Dalas, Teksas, 22. novembar 1963. Kenedi i njegova supruga su se vozili u kabrioletu kroz grad u sklopu predizborne kampanje. Kenedi je upucan sa više metaka. Nakon toga čitava zemlja pada u kolektivnu žalost. Tog dana se za mnoge završio san o mladom šarmantnom američkom predsedniku koji je krenuo u misiju da poboljša celi svet.
Večita zagonetka
Dva dana nakon ubistva Kenedija, osumnjičeni za atentat na njega Li Harvi Osvald ubijen je od strane vlasnika jednog noćnog kluba. Harve je uhapšen nekoliko sati nakon atentata. Okolnosti pod kojima se desio napad su ostali nerazjašnjeni - tome u prilog ide i činjenica da još i danas kolaju glasine i teorije zavere o mogućim nalogodavcima ovog zločina.
(Dojče vele/Tanjug)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: