ŠABAC: 1000 hektara pod jagodom, proizvođači zarađuju više nego ikad
Objavljeno
29.05.2017. 16:35h
→ 30.05.2017. 1:16h
Promo
Pre samo nekoliko godina u šabačkim selima bilo je zasađeno tek stotinak hektara jagode. A onda je Grad Šabac rešio da poljoprivrednicima pomogne konkretnom merom. Sada je 1200 hektara pod jagodom, a proizvođači zarade više od 15 miliona evra.
Šabački jagodari počeli su proizvodnju na nekoliko stotina hektara, a onda je 2008. godine Grad Šabac rešio da im pomogne subvencionisanjem kopanja dubinskih bunara. Kada su dobili osnovni uslov za kvalitetnu jagodu – vodu iz dubinskih bunara za navodnjavanje, počelo je širenje proizvodnje koja se trenutno prostire na 1200 hektara. Šabac je svakom poljoprivredniku koji je investirao u kopanje bunara dao pola novca, odnosno 20 evra po dužnom metru. Od 2008. godine iskopano je 496 bunara, a Šabac je pomogao poljoprivrednicima sa 700.000 evra.
Promo
Željko Lazarević iz Grušića ima 80 ari pod jagodom, a svakodnevno za branje angažuje desetak radnika.
-Planiramo da proširimo zasad jagode. Isplati se, a naročito ove godine. Ove godine iskopali smo dubinski bunar za navodnjavanje jagode koji nam je bio neophodan, a koštao je 650.000 dinara. Subvencijom Grada pokrićemo deo troškova, zadovoljan je Lazarević.
Proizvođači jagoda iz šabačkog kraja zarade u sezoni maj-jun više od 15 miliona evra, a za branje jagoda uposle više od 6000 sezonskih radnika.
Promo
Zamenik gradonačelnika Šapca Dušan Kostadinović rekao je prilikom posete pocerskom selu Grušić da Šabac sprovodi konkretne mere za pomoć poljoprivredi koje daju rezultate.
-Prinosi i kvalitet jagode povećani su za tri do četiri puta. Zato danas ponosno možemo reći da se u našem kraju proizvodi najviše voća u celoj zemlji. Naša politika u poljoprivredi je vrlo konkretna i jasna, svaka mera i projekat koji realizujemo ima cilj da omogući našim poljoprivrednicima da zarade više od posla kojim se bave, podvukao je Kostadinović.
Promo
Šabac je i ove godine raspisao konkurs za subvencionisanje kopanja dubinskih bunara na koji se poljoprivrednici mogu javiti do 31. oktobra i očekivati povraćaj 30 odsto uloženih sredstava, ukoliko ispune uslove konkursa.