Daleke 1717. godine ruski car Petar Prvi putovao je u Francusku. Kada je obilazio tu zemlju gospodar Rusije odlučio je da obiđe i stari grad Rems – tradicionalno mesto krunisanja francuskih monarha.
Prispeo je u katedralu u Remsu, a kao znak naročitog poštovanja prema visokom gostu, katolički sveštenici, pokazali su mu glavnu relikviju hrama – drevnu svetu knjigu, ispisanu tajanstvenim, nepoznatim znakovima. Uzevši u ruke stari rukopis, Petar I je, na užas prisutnih sveštenika počeo da ga čita, slobodno i naglas.
Ta knjiga je bila Jevanđelje. Polovina je napisana crkveno-slovenskim jezikom na ćirilici, a druga glagoljicom. Kako se kasnije pokazalo, ova relikvija dospela je u Francusku sredinom XI. veka zajedno s Anom Jaroslavovnom, ćerkom kijevskog knjaza Jaroslava Mudrog.
Ana se bila udala za francuskog kralja Henrija Prvog ali je kod svog krunisanja nastojala na tome da zakletvu položi na Jevanđelju koje je dovezla iz Rusije.
Iako su tokom vekova posle toga praktično svi kraljevi Francuske zakletvu polagali na ruskom Jevanđelju, povest o tome kako se sveta knjiga pojavila u Francuskoj bila je u vreme posete Petra Prvog krunskoj katedrali već sasvim zaboravljena. Niko više nije znao ni na kom je jeziku ta knjiga napisana.
Francuzi, koji su verovali da je tekst tog Jevanđelja tajanstven i da je bio napisan na jeziku anđela, bili su poraženi kad se pokazalo da gost, koji je došao iz, po njihovom mišljenju, varvarske zemlje, potpuno razume taj "rajski jezik".
Jevanđelje Ane Jaroslavovne do danas se čuva u katedrali u Remsu i smatra se narodnom svetinjom Francuske.
(Vaseljenska)