VELIKA STUDENTSKA AVANTURA: U jugiću prešli pola sveta
Studenti Novosadskog univerziteta odvažili se na uzbudljivu avanturu u automobilu starijem od njih
BEČEJ - Ninoslav Trajković (23) i Đorđe Ilčešin (23), studenti Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, automobilom su se uputili iz rodnog Bečeja u Ulan Bator, i u glavni grad Mongolije stigli posle 27 dana iscrpljujuće vožnje.
Avanturu na četiri točka od detinjstva nerazdvojni drugovi započeli su 20. aprila, i to u „jugiću“ starijem od njih - proizveden je 1989. godine. Do prestonice daleke zemlje put ih je vodio preko Mađarske, Slovačke, Poljske, Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Najbolji auto na svetu
Sada se vraćaju drugim putem: preko Kazahstana, gde su ovih dana, pa preko Uzbekistana, Azerbejdžana, Gruzije, Turske, Bugarske i Rumunije... Očekuje se da u Srbiju stignu oko 20. juna. Za šezdeset dana, koliko će ukupno trajati njihovo putovanje, prevaliće ukupno 20.000 kilometara, i to u automobilu za koji su Amerikanci rekli da je najgori na svetu:
- Evo dokaza da nije tako, i da u „jugu“ komotno možete da se uputite na drugi kraj sveta. Kad sam bio klinac, udomili smo jednog čupavog žutog psa i dali mu ime Rino. On odavno nije s nama, pa sam odlučio da ovog „jugića“, koji mi je takođe ljubimac, tako nazovem - kaže Ninoslav.
Naravno, nije sve išlo glatko. Vremešni „jugo“ i te kako je bio na iskušenjima:
- Dva puta se ugasio usred centra Moskve, tokom saobraćajnog špica. Nije mu prijala ni vožnja po vrelom suncu mongolskim putevima od zemlje, šljunka i peska. Povremeno smo morali da se zaustavljamo, odmorimo se pola sata, pa Jovo nanovo - priznaje Ninoslav.
Svuda lepo dočekani
Đorđe i on su posetili ambasade Srbije u svim državama kroz koje su prošli. Izuzetak je bilo naše diplomatsko predstavništvo u Slovačkoj, jer ih put nije vodio kroz Bratislavu:
- Prema nama su bili predusretljivi obični ljudi, ali i naše diplomate. Veljko Kovačević, ambasador Srbije u Belorusiji, ostavio je na nas poseban utisak. Toliko smo se zapričali da smo na kraju zaboravili da obiđemo Minsk. Od ulaska u Mongoliju kreće još lepša priča: tu srpske ambasade nema, ali ima naših ljudi. Sa petoricom zemljaka prošli smo Ulan Bator uzduž i popreko. Kao najrođenije ugostili su nas Miki, Ivan, Rade, Vojkan, Laza i Džeki, Mongolac koji je studirao ekonomiju u Beogradu. Neki od njih su preduzetnici, a Vojkan je fudbalski trener. Zadržali smo se i duže nego što smo planirali, a rastanak od njih baš nas je zaboleo - saglasni su Ninoslav i Đorđe.
Saša Urošev