Skloni smo da se ne sećamo ni onoga što je juče bilo, a kamoli da iz nekih događaja iz bliske prošlosti izvučemo pouke za budućnost
Goran Paskaljević, reditelj ostvarenja koja su obeležila domaću kinematografiju, vrednoj kolekciji priznanja dodao je nedavno gran-pri za najbolji film i režiju u Bariju za svoj poslednji film „Zemlja bogova“.
- Nagrada je bilo mnogo, čak možda i previše. Ipak, neke od njih su mi mnogo značile, pošto su moju filmsku karijeru gurale napred. Onu koju bih svakako izdvojio možda kao najdražu je za „Bure baruta“.
Zašto?
- Moj film je prikazan u Veneciji, sticajem nekih okolnosti izvan konkurencije, i pored toga što je verovatno zaslužio da osvoji možda i najviše priznanje. Skoro svi kritičari čudili su se zašto moj film nije u takmičarskom programu. Žiri međunarodne kritike FIPRESCI doneo je odluku da „Bure baruta“ proglasi najboljim filmom na festivalu u svim kategorijama i dodeli mu svoju prestižnu nagradu, koja mi je do danas najdraža pošto je bila odraz pobune filmskih kritičara protiv festivalskih mešetarenja.
Govoreći o filmu „Zemlja bogova“, jednom prilikom ste rekli da je Srbija „zemlja političara bogova koji u hodu menjaju veru i političko uverenje“. Svedoci smo trenutne situacije promena. Šta nam sleduje?
- Nestala je ideologija iz političkog života ili, bolje rečeno, kvaziideologija je za mnoge političare postala samo paravan borbe za opstanak na vlasti po svaku cenu, i to ne da bi ostvarili svoj program za boljitak u bilo kojoj oblasti života, već zarad ostvarivanja ličnih interesa.
Kroz istoriju umetnost je cvetala onda kada je politička scena bila najuzburkanija. Kako sada vidite budućnost filma?
- Nadam se da će FCS opstati, pošto je potreban srpskoj kinematografiji, bez obzira na razne kritike koje mu pojedinci upućuju u poslednje vreme. Dobro bi nam došle promene Zakona o kinematografiji, po ugledu na hrvatski zakon, koji obavezuje sve televizije da učestvuju u finansiranju filmova, kao i poreske olakšice koje predviđa za one koji ulažu sredstva u snimanje filmova.
Kada smo razgovarali na otkrivanju spomen-ploče Cici Peroviću, rekli ste da smo „zemlja zaborava“. Šta vi mislite, kako se izboriti sa zaboravom i ostaviti trag u istoriji?
- Što se mene tiče, ostavio sam jasan trag u istoriji srpskog, pa i evropskog filma. Neka samo jedan od mojih 17 celovečernjih filmova ostane da traje u skorijoj budućnosti, pa je i to dovoljno. Međutim, Srbija jeste zemlja zaborava, pošto smo skloni da se ne sećamo ni onoga što je juče bilo, a kamoli da iz nekih događaja iz naše bliske prošlosti izvučemo pouke za budućnost.
U poslednje vreme smo ostali bez velikih imena naše kinematografije i pozorišta. Da li dolaze nove generacije koje ih mogu zameniti?
- Naravno da dolaze, one su već tu, samo im treba pružiti šansu da igraju u dobrim predstavama i filmovima, da imaju mogućnost da biraju uloge, a ne da se bore za opstanak prihvatajući sve i svašta, kao što je trenutno slučaj.
O politici u Francuskoj
Makron me impresionira
Na relaciji ste Pariz - Beograd. Kako vidite novonastalu situaciju u Francuskoj?
- Od samog početka izbornog ciklusa u Francuskoj pažljivo sam pratio Emanuela Makrona, koji me je impresionirao. On je briljantan mlad čovek koji tačno zna šta hoće da postigne i kako da to učini. Zasad, po mom mišljenju, nije napravio nijednu bitnu grešku.
MONA CUKIĆ