Porodica Saradžić, nastanjena u sarajevskoj ulici Azize Šaćirbegović, tvrdi da pune tri godine preživljava pakao zbog nargila bara u svojoj zgradi. Vlasnik pak tvrdi drugačije.
Tri člana porodice, 83-godišnji Zijad, 76-godišnja Behidža i njihova ćerka Jasna, koji žive u zgradi na visokom prizemlju ispod kog se nalazi bar koji nudi i usluge pušenja nargile, nemaju mira ni danju ni noću od stalne buke koja dolazi iz ugostiteljskog objekta, ali i isparavanja koja uzrokuju posude koje se koriste za pušenje.
Prema poslednjim merenjima kvaliteta vazduha u stanu Saradžića, koja je 6. maja sprovelo Udruženje PROI (Progresivni razvoj organizacija i individua), aparati su pokazali izuzetno visok stepen toksičnih supstanci.
Prostor u kom je smešten bar su podrumske prostorije, koje kako kaže Jasna, nemaju ni izolaciju ni ventilaciju. Zbog mnogih nedostataka u obavljanju ugostiteljske delatnosti, inspekcije su do sada u nekoliko navrata izricale novčanu kaznu Mirzi Škrijelju, ali to očigledno nije pomoglo Saradžićima.
"Ne mogu da verujem da čoveka koji radi šta hoće, niko ne može da zaustavi. Jeste li čuli da neko u tri sata posle ponoći buši plafone i postavlja lustere. Kada smo zvali policiju, pitali su nas da li imamo svedoka", priča Zijad.
Saradžići su do sada u nekoliko navrata pokušali da reše problem sa Škrijeljom, ali je to uvek bilo bezuspešno.
"Iako je radno vreme svih ugostiteljskih objekata do 23 sata, ovaj u našoj zgradi nekad radi i do tri sata ujutru. Znao sam tokom zime u jedan sat da molim da prestanu s radom. Prostorije se napune dimom, pa onda ja i supruga kašljemo jer zimi ne možemo da držimo otvoren prozor čitavu noć", priča Zijad koji je, kaže, do sada 20 puta zvao policiju.
Tvrdi da je dobijao i pretnje od Mirze Škrijelja, ali i novac da ćuti.
"Prvo je pokušao da me podmititi sa 100 maraka, što sam odmah odbio. Poslednji put, kad sam s njim pokušao da rešim problem me je isterao iz objekta, a nedugo nakon toga sam dobio telefonsku pretnju. Osoba sa druge strane žice mi je kazala da će poslati deset Albanaca da me ubiju i siluju članove moje porodice", govori Zijad Saradžić razočaran u nadležne službe.
Škrijelj sa druge strane tvrdi da je u više navrata pokušavao da reši spor sa Saradžićima, te da je bio spreman na ustupke, ali oni, kako kaže, uopšte ne žele dogovor.
"To što oni pričaju su zaista neistine. Milion puta sam pokušao da razgovaram s njima, da nađemo neki kompromis u vezi s njihovim zahtevima. Spreman sam da uradim sve što je potrebno, bilo da je reč o izolaciji i ventilaciji prostora, ili nečemu drugom što njima smeta. Ali njima je cilj samo da ja odem odatle. U jednom momentu su mi rekli: "Neće Sandžaklija nama tu da radi, ne možeš ti nikako biti tu"... Ja sam ceo život proveo u Sarajevu, a poreklom sam iz Sandžaka", kaže Mirza Škrijelj.
On navodi da ima sve potrebne dozvole i da radi po zakonu. Naglašava da nije tačno da u njegov kafić dolaze maloletnici iz obližnje osnovne škole, kako to tvrde Saradžići.
O tvrdnjama da im je pretio, ali i nudio mito da bi prestali da se žale, Škrijelj takođe kaže da su neistinite.
"Uzimao sam neko voće, kolače, komšijama u zgradi za Bajram jer sam tako naučen i to je neka pristojnost. Svima sam nešto uzeo, njima nisam, pa sam im stavio u kovertu 100 maraka i rekao im da kupe sebi šta žele. To je samo stvar kulture, jer sam im prvi put ušao u kuću", govori Škrijelj i dodaje da sa drugim stanarima zgrade u kojoj se nalazi njegov nargila bar nije imao nikakvih problema.
On kaže da su se Saradžići žalili i na prethodne zakupce.
"Pre je ovde bila banka i oni su i njima zvali inspekciju, žalili su se da im smeta zujanje kompjutera. Ali ako očekuju da zatvorim objekat, to neću učiniti. Nekoliko porodica živi od ovog posla", govori Mirza Škrijelj.
(faktor.ba)