Šta prvo pomislite kada vidite bebu od mesec dana kojoj su već probušene uši?
Neki roditelji smatraju da je to njihov “kulturološki izbor” i pravo, i da je u pitanju ukras, dok drugi smatraju da ne postoji nikakav medicinski niti drugi razlog za tako bolnu intervenciju na telu tek rođene bebe. Lekari se slažu s ovim drugima, i upozoravaju roditelje da takva intervencija može da izazove povrede, alergije i ozbiljne infekcije kod tek rođene bebe.
Roditelji su skloni da deci pre prvog rođendana probuše uši, smatrajući da je “tako lepše”. Ponekad se na tako rizične intervencije odluče čak i odmah po rođenju deteta, a najčešće decu vode u zlatare, gde im uši buše takozvanim pištoljem, koji bi trebalo da bude sterilisan, a nije uvek.
Pedijatri se ošto protive bušenju ušiju bebama i upozoravaju da ne samo što može doći do ozbiljne povrede uha, već i do veoma ozbiljnih infekcija, i to bi roditeljima trebalo da bude dovoljan razlog da sačekaju nekoliko godina sa ovom vrstom “ukrašavanja”.
Dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja “Dr Milutin Ivković” kaže da bušenje ušiju spada u hiruršku intervenciju, koju bi trebalo što duže odlagati.
– Mi odlažemo i druge sitnije hirurške intervencije, kao što je operacija trećeg krajnika, dok dete malo ne poraste, bar do treće godine. Deca nemaju razvijen imunitet, zbog čega i banalna stvar može da napravi problem. Tako i sa bušenjem ušiju, jer se bespotrebno deca izlažu riziku od infekcija. Dovoljno je da se na koži nalazi stafilokoka koja će se uneti u organizam prilikom buženja ušiju. Nakon toga onda sledi stafilokokna infekcija, a rana počinje da gnoji i boli. Tada jedino pomažu antibiotici. Isto tako može doći i do upale žlezdi – objašnjava dr Todorović.
I dr Dejan Jonev, pedijatar u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević” na Čukarici kaže da roditeljima nikako ne savetuje da buše deci uši, posebno ne kada su bebe, jer može doći do raznih infekcija. Iako primećuje da ovo više nije “u trendu”, dodaje da još ima roditelja koji buše uši tek rođenim bebama.
– Infekcija može da se javi prilikom bušenja, jer oprema nije sterilisana. Roditelji treba dobro da razmisle, jer problemi se ne završavaju sa bušenjem ušiju. On može nastati i kasnije, pogotovu što se beba u toku sna vrti, okreće i može se dogoditi da se minđuša zakači za jastučnicu, na ogradicu od kreveca ili jednostavno da je povuče ručicom. Tada može da se povredi i rascepi resica. To može da se desi i u igri sa drugom decom. Zato treba dobro razmisliti pre nego što se donese odluka o bušenju ušiju – kaže dr Jonev.
On kaže da pored tih mehaničkih povreda, kasnije može doći do infekcije ukoliko se rana ne održava na pravi način. Ako se crvenilo proširi i dođe do otoka, onda se obavezno treba javiti lekaru, jer to uopšte nije bezazlena situacija, budući da se radi o području glave. Infekcija može da se proširi na ušnu školjku, pa i dublje, kroz ceo ušni kanal i unutrašnje uho, upozorava dr Jonev.
Postoji mogućnost da dete posle bušenja ušiju ima alergijsku reakciju, što stvara dodatni problem. Alergija se javlja u vidu osipa ili otoka žlezdi iza uha, kada se obavezno treba javiti pedijatru.
Ove reakcije se najčešće javljaju kada minđuše u sebi imaju nikl. Ipak, dr Jonev kaže da bi devojčice minđuše trebalo da nose tek sa navršene tri, četiri godine, ne ranije. Tada su veće i mogu same da vode računa da se ne povrede.
(Kurir.rs/Blic)