Katar je Iranu i džihadistima platio otkup za članove svoje kraljevske porodice, otete u Iraku, u iznosu od oko milijardu dolara, piše list "Fajnenšel tajms", što je navelo njegove arapske susede na dramatičan korak prekida diplomatskih i drugih veza sa Dohom.
Komandanti lokalnih oružanih grupacija i zvaničnici vlada u regionu tvrde da je Doha toliko platila za oslobađanje 26 članova kraljevske porodice Katara, otetih tokom lova na jugu Iraka, kao i za 50 militanata koje su džihadisti zarobili u Siriji.
Taj novac je, kako se navodi, predat sirijskoj oružanoj formaciji povezanoj sa Al Kaidom i zvaničnicima iranske službe bezbednosti.
"Fajnenšel tajms" tvrdi da je do otmice došlo u decembru 2015. a da je transakcija izvršena u aprilu ove godine.
U ponedeljak su Egipat, Saudijska Arabija, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati objavili da prekidaju diplomatske odnose sa Katarom, optužujući ga da podržava terorističke organizacije i destabilizaciju situacije na Bliskom istoku.
Isplata otkupa bila je ono što je prevršilo meru, navodi FT.
Katar, američki saveznik koji na svom tlu ima i američku vojnu bazu, duže vreme izaziva ljutnju svojih suseda. Kao prvi izvoznik tečnog prirodnog gasa, Katar koristi svoje ogromno bogatstvo da bi imao što bolje odnose sa Londonom, Vašingtonom i Tokijom.
Kritičari ih optužuju da želi da se izdignu iznad svoje prave diplomatske mere mešanjem u regionalne poslove i koristeći satelitsku televiziju Al
Džazira kao oruđe propagande.
Doha ima istoriju kontakata sa svim vrstama kontroverznih grupacija, od pobunjenika u Darfuru, na jugozapadu Sudana, do talibana u Avganistanu i Hamasa u Gazi.
Katar se nudi kao neutralni igrač koji može da posreduje u regionalnim sukobima.
Kritičari, međutim, posebno Saudijska Arabija i UAE, tvrde da Doha to koristi kako bi igrala na obe strane i finansirala radikalne islamističke grupe, u poslednje vreme u Libiji i Siriji. Dogovor o otkupu je, kažu oni, samo dokaz takve uloge.
"Ako želite da znate kako Katar finansira džihadiste, ne treba vam ništa više od dogovora o isplati otkupa za oslobađanje talaca", izjavio je jedan predstavnik sirijske opozicije koji je radio kao posrednik u razmeni talaca sa Al Kaidom u Siriji. "I to nije prvi put, već jedan u nizu od početka rata".
FT navodi da je oko 700 miliona dolara plaćeno Irancima i regionalnoj šiitskoj miliciji koju Teheran podržava. Pored toga, 200 do 300 miliona otišlo je islamistima u Siriji, uglavnom grupaciji Tahrir-al-Šam, povezanoj sa Al Kaidom.
Dogovor pokazuje kako Katar koristi dogovore o otkupu za oslobađanje
talaca da bi finansirao džihadiste u Siriji.
Ono što najviše brine njegove susede u Zalivu je, međutim, činjenica da je Doha plaćala i njihovom glavnom rivalu, Iranu, koga optužuju da podstice sukobe u arapskom svetu.
Ta "saga" započela je kada je "Kataeb hezbolah", milicija iračkih šiita, povezana sa libanskim Hezbolahom, a koje podržava iran, otela ljude iz Katara u decembru 2015. Njihovi ljudi čak kažu da su taoci držani u Iranu.
Regionalne diplomate smatraju da je motiv za otmicu bio da se Iranu i libanskom Hezbolahu olakša da pregovara o oslobađanju šiitskih boraca koje je zarobila sunitska islamistička grupa Tahrir al-Šam.
Jedan zapadni diplomata kaže da je dogovor o otkupu predstavljao pokriće za transakciju 120-140 miliona dolara za Tahrir al-Šam. Još 80 miliona otišlo je džihadističkoj miliciji Ahrar al-Šam.
"Katar plaća svima i svakom, i sa kojim ciljem? Samo su nam doneli uništenje", izjavio je jedan komandant sirijskih pobunjeničkih snaga.
Jedan arapski zvaničnik iz regiona kaže da je ukupno 300 miliona dolara otišlo džihadistima. Äko tome dodate 700 miliona datih Iranu i njegovim salevznicima, znači da je Katar dao milijardu dolara na taj suludi dogovor", kaže on.
Prema informacijama iračkih šiitskih grupacija, koje podržava Teheran, Iran je dobio 400 miliona dolara. Koliko su oni dobili, nisu želeli da otkriju, ali su otkrili neke detalje jer nisu zadovoljni svojim udelom u tom "poslu".
"Iranci su uzeli lavovski deo", kažu oni, prenosi FT.
(Kurir.rs/Tanjug)
POGLEDJATE BONUS VIDEO:
Zaev i Rodić :Sloboda govora je temelj svakog demokratskog društva