zajednička borba protiv diktature

ALEKSANDAR RODIĆ: Ujedinimo se oko zajedničkog cilja! Vratimo slobodu, dostojanstvo i demokratiju u Srbiju!

Foto: Maja Mojsovski Rašević

Otkako sam objavio da ću se politički angažovati, mašinerija našeg diktatora uključila se u borbu protiv mene na svim poljima. Na svim kioscima i najvećem broju televizija samo je moj lik, kao na poternici. To je najbolji pokazatelj u kakvom sistemu zaista živimo.

NAPADI KOJE REŽIRA VUČIĆ

– Prvo nas stranačka policija i službe bezbednosti prate i prisluškuju, a saopštavaju javno da to ne rade. Ipak, u istom danu sami sebe demantuju jer novinara Dejana Anđusa, čoveka s naše naslovne strane koji je progovorio o privatnoj vojsci Aleksandra Vučića, privode i saslušavaju u BIA.

– Hajka ne bi bila kompletna da se u nju nije uključio i Nebojša Stefanović, šef policije, ali u svojstvu stranačkog aparatčika. “Ohrabrio” se da kao SNS preti da ću biti uhapšen i time još jednom dokumentovao da Vučić zloupotrebljava ministarstvo “sile” protiv političkih protivnika.

– Na televiziji Pink, poznatoj kao “fleka” Aleksandra Vučića, od jutra do mraka u programu se ređaju različiti Vučićevi plaćeni analitičari. Svi spremni da odrade “apanaže” koje dobijaju od Jelene Trivan u Službenom glasniku kao urednici, ili od Vučićevog kuma Gorana Veselinovića u restoranu “Džeri”, pa sve do svojih novih funkcija u UO RTS, i da ne nabrajam dalje. Svi ti vajni analitičari znaju da radeći za Vučića rade protiv Srbije. Ipak, nemaju problem s moralom dok sede kod vođe u kabinetu i dok im diktira šta i kako treba da objasne u medijima i kojim epitetima da nazovu kritičare vlasti.

– Na televiziji Željka Mitrovića takođe se pojavljuju i nekadašnji urednici Kurira, sada naprednjačkog Srpskog telegrafa, koji svoju neobrazovanost i nespretnost prikazuju u svojevrsnom humorističnom nastupu. Kao taoci Aleksandra Vučića spremni su da izmisle sve što bi se vođi dopalo i pomalo otužno deluje dok se preznojavaju i češkaju pod reflektorima izgovarajući neistine. Govor tela uvek lepo pokaže kad neko laže. Optužujući mene, oni non-stop optužuju sebe, jer su ipak oni deceniju uređivali novine. Ipak, kad vođa naredi, i to se radi.

– Još jedna grupa medija, B92 i Prva, koje imaju istog vlasnika, na primer, optužila nas je da nismo ispoštovali neke dogovore o saradnji, pa su nas baš tog dana izbacili iz pregleda štampe, kada je volšebno baš Vučić pominjan u negativnom kontekstu. Ovom kompanijom i spregom direktorke s Aleksandrom Vučićem tek ćemo se baviti, jer osim informacija imamo i zanimljive fotografije.

OGOLIMO DIKTATORA

U onoj drugoj “antivučićevoj“ Srbiji i dalje vlada samozadovoljstvo kako su svi oni sjajni, kako baš oni rade najznačajniji posao ukazivanja na stvarnost Srbije ogovarajući Vučića na porodičnim skupovima ili tvitujući. Nisu oni nikad krivi ni za šta, nisu oni kao beli listići doveli Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića na vlast. Ne, oni su uvek bezgrešni i kao takvi neće prihvatiti da neko drugi ponese deo tereta borbe protiv diktatora, jer licencu za tu borbu poseduju valjda samo oni. Ako je tako, Vučić može da vlada naredne dve decenije.

– Već sam rekao da znam da nisam po volji intelektualaca u Beogradu, jer ne razumeju da tabloidi postoje svuda u svetu i da imaju isti sistem objavljivanja informacija. Ali ipak sam se začudio tolikoj površnosti i osudi što sam se drznuo da pišem Vučiću. Kažu, ne veruju mi. Zar u ovom potpunom mraku u kome živimo nije normalno podržati nekoga ko će ogoliti diktatora? Da li treba da kleknem kao Vili Brant? Ne, naravno, jer iza nas i moje porodice postoji toliko poteza koji su menjali Srbiju nabolje i zbog kojih smo plaćali visoku cenu. Odlazak u arhivu umesto cinizma bio bi poželjan.

Izađite iz svojih ušuškanih okruženja u kojima možete nastaviti da ga napadate, ali bez efekta. Za rezultat je ipak potrebno da neko objasni većinskom narodu Srbije gde žive i ko ih predvodi. Naši novinari odavno objavljuju najhrabrije priče, uživo prenose demonstracije dok sve televizije to skrivaju... Ne, ne morate tapšati, ali je važno da se ostvari cilj koji nam je zajednički.

Danas ne postavljamo pitanje da li je nešto dovoljno dobro, već koliko je loša vlast. Od danas moramo pokazati zajedništvo protiv jednopartijskog sistema koji razara Srbiju. Sklonimo ono što nas razlikuje i ujedinimo se da vratimo slobodu, dostojanstvo i demokratiju u Srbiju.