NA NAŠIM PROSTORIMA: Ovo su bolesti koje prenose krpelji

Profimedia

SRBIJA - Na našim prostorima krpelji prenose dve bolesti: Lyme boreliozu i virusni krpeljni meningoencefalitis.

Lyme borelioza je bakterijska bolest koja se manifestuje pojavom kožnog crvenila koje se koncentrično širi na mestu uboda. Rubovi crvenila obično postaju izraženiji, a sredina bledi. Uz ovu kožnu manifestaciju može se javiti i povišena temperatura te osećaj slabosti i malaksalosti. Bolest se uspešno leči antibioticima i prolazi bez posledica.

Druga bolest koju izazivaju krpelji je virusni krpeljni meningoencefalitis (KME). Iz samog naziva bolesti jasno je da se radi o virusnoj upali mozga i ovojnica koje obavijaju mozak. S obzirom da je središnji nervni sistem zajedno s endokrinim sistemom glavni regulator svih funkcija u našem telu, njegovo oštećenje ili nefunkcionisanje svakako je nepoželjno, opasno, a potencijalno i fatalno. Za ovu bolest ne postoji specifični lek.

Profimedia 
foto: Profimedia

Nije svaki krpelj zaražen


Nije svaki krpelj s kojim dođemo u kontakt zaražen. Starija istraživanja pokazala su da su u Srbiji zaražena 3 krpelja na njih hiljadu. U Evropi godišnje oboli oko 3 000 osoba, u Rusiji 11 000, a u Srbiji prosečno 50 osoba.

Neće svi koji dođu u kontakt sa zaraženim krpeljom oboleti. Čak 2/3 ljudi neće imati nikakve simptome. Međutim 30% manje srećnih pokazaće znakove bolesti. Prvi simptomi javljaju se 7 - 14 dana nakon uboda krpelja (maksimalno nakon 30 dana). Bolest obično počinje simptomima koji liče na grip kao što su povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima. Kod dece se može javiti proliv i povraćanje. Ti simptomi traju nekoliko dana nakon čega sledi zatišje bez simptoma, u trajanju od otprilike nedelju dana. U drugoj fazi bolesti, koja traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, javljaju se znaci upale središnjeg nervnog sistema.

Simptomi:

jake glavobolje;
visoka temperatura;
bol pri savijanju vrata;
osetljivost na svetlo (fotofobija);
poremećaj svesti u smislu preterane pospanosti i kome ili povećane iritabilnosti i delirijuma;
mučnina;
povraćanje;
delomična ili potpuna oduzetost pojedinih delova tela;
poremećaj vida, sluha, govora, disanja i dr.

Neće svi oboleli imati sve simptome već će se javiti neki od njih, zavisno o tome koji je deo mozga zahvaćen upalom.

Profimedia 
foto: Profimedia

Opšte preventivne mere

Pri odlasku u prirodu savetuje se nošenje svetle odeće radi lakšeg uočavanja krpelja, izbegavanje tamnih materijala i nošenje dugih nogavica, rukava i zatvorene obuće. Što je manje direktno izložene kože, krpelju će trebati više vremena za pronalaženje pogodnog mesta za bušenje kože.

Nakon povratka iz prirode trebalo bi što pre skinuti nošenu odeću i staviti je na pranje kako bi se eliminisali krpelji koji su još na odeći.

Nakon toga sledi detaljan pregled tela. Krpelji se često mogu pronaći u kosi (pogotovo kod dece), iza uha, na pregibnim delovima tela, u području genitalne regije i drugde.


Profimedia 
foto: Profimedia

Vakcinisanje

Dva su načina vakcinisanja:

Klasična šema podrazumeva davanje 2 doze u razmaku od mesec dana i treću nakon godinu dana. Da bi se održala zaštita, potrebno je revakcinisati se svake 3 godine jednom dozom vakcina. Kod ovakvog načina vakcinisanja zaštita se postiže 14 dana od druge doze.

Najbrži način postizanja zaštite podrazumeva davanje 3 doze u tri nedelje; 0. dan, 7. dan i 21. dan. Puna zaštita postiže se 21. dana i to je najbrži put ka postizanju zaštite. Prvo revakcinisanje napravi se nakon godinu i po, a nakon toga svake 3 godine.

Vakcinisanje se može sprovesti u bilo koje doba godine. Bilo bi idealno vakcinisanje sprovesti u zimu i rano proleće pre početka aktivnosti krpelja.

U praksi se vakcinisanje najviše sprovodi u proleće kad su krpelji već aktivni.

Vakcinisanje sprovode pedijatri, lekari opše medicine i Zavodi za javno zdravstvo.

(Kurir.rs/Najbolja mama na svetu/Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar)