Izrael je ranije kupovao svako oružje do kog je mogao da dođe, ali je krajem pedesetih napravio odnose za nabavku oružja sa nekoliko zemalja, a pre svega Velikom Britanijom i Francuskim. Odnos sa Francuskom je rezultirao prenošenjem visokotehnološke vojne opreme, uključujući avione "miraž".
Ovim avionima osnovali su IAF a u Šestodnevnom ratu iz 1967. godine, Izrael je u prvim satima sukoba u velikoj meri uništio vazduhoplovne snage svojih suseda.
Od 1960. vazdušne Izraelske snage odbrane (kolokvijalno IAF) odigrala je centralnu ulogu u odbrani zemlje. Sposobnost izraelskih vazduhoplovnih snaga da osiguraju bojno polje i civilno stanovništvo od neprijateljskog vazdušnog napada omogućilo je IDF-u da se bori sa ogromnom prednošću. Istovremeno, IAF je pokazao veliki strateški domet, napadajući kritične ciljeve na znatnoj udaljenosti.
Međutim, 1967. godine Francuska je nametnula embargo na oružje za Izrael, što je nateralo Tel Aviv da napusti potragu. IDF-u je trebao više lovaca, a takođe su tražili avione koji su imali mogućnosti koje "miraž" nije imao, uključujući napade srednjeg dometa. Da bi dopunili svoje postojeće avionske hangare, Izraelci su "dobili" tehničke planove "miraža" kroz špijunažu. Projekat je rezultirao sa dva lovca Izraelske avionske industrije "Nešerom" i "IAI Kfirom". Oba aviona imala su i veliki izvozni uspeh pa dok je "Nešer" služio u Argentini, "Kfir" su izvozili za Kolumbiju, Ekvador i Šri Lanku.
Ova investicija pomogla je u razvoju izraelskog vazduhoplovnog sektora, sa velikim implikacijama za ostatak izraelske ekonomije. Težnja državnog ulaganja u vojno-tehnološki razvoj ne donosi uvek nove šire inovacije u civilnoj tehnologiji. Međutim, u ovom slučaju, državna ulaganja dala su ključni stub za rani razvoj izraelskog civilnog tehnološkog sektora. Za mnoge, uspeh "Kfira" je pokazao da Izrael može samostalno da napreduje u vazduhoplovnoj tehnologiji, eliminišući potrebu da se osloni na inostranog sponzora.
Ipak, Izrael je nastavio da nabavlja i strane avione. IDF je počeo da kupuje "F-4 fantome" krajem šezdesetih i "F-15 igls" sredinom sedamdesetih.
Kao i njegovi srodnici u SSSR i SAD, vazdušna armija IDF-a verovala je da je mešavina velikih i malih lovaca najbolje zadovoljava potrebe države. To je dovelo do razvoja "Lavi", lakog višeslojnog lovca koji bi mogao da "dopunjava" F-15 koje je Izrael nastavio da kupuje iz SAD. "Lavi" je imao je neke sisteme licencirane od strane SAD, a vizuelno je izgledao kao F-16 sa različitom konfiguracijom krila.
Međutim, vojno-tehnološko okruženje se promenilo. Tako da je razvijanje "Lavija" od nule zahtevalo ogromnu državnu investiciju za avion koji je imao marginalne prednosti u odnosu na F-16. Štaviše, SAD su preuzele kontrolu izvoza mnogo ozbiljnije od Francuske i imale su mnogo opasnije alate za sprovođenje usklađenosti.
Uprkos inicijalnom optimizmu o perspektivama izvoza "Lavija", uskoro je Izraelu bilo jasno da SAD ne bi dozvolile veliki izvoz lovaca koji uključuju značajan broj američkih komponenti. Direktna konkurencija F-16 u vidu "Lavija" samo je pogoršalo problem. U avgustu 1987. godine, izraelska vlada prestala je sa razvojem "Lavija", što je izazvalo proteste od strane IAI i radnika povezanih sa projektom. Ipak, politički napori za oživljavanje aviona nisu uspeli, a Izrael je na kraju dobio veliki broj F-16.
Međutim, u svom poslednjem trzaju "Lavi" je pomogao da se unište izvozne šanse "F-22 raptora". Zbog zabrinutosti što je Izrael delio tehnologiju "Lavija" (a tako i F-16) sa Kinezima (što je rezultiralo avionom J-10), Kongres SAD zabranio je svaki izvoz F-22. Ova odluka sprečila je Izrael i nekoliko drugih zainteresovanih kupaca da kupe "Raptora" i nesumnjivo su mu smanjili ukupni proizvodni vek. Umesto da se bore za svoje lovce, Izrael u poslednje vreme obimno modifikuje avione koje kupuje iz SAD. Radi se o "F-15I tanderu" i "F-16I stormu" koji su pretrpeli veliku modifikaciju da bi ih optimizovali za izraelske potrebe.
Oba aviona imaju povećan opseg i poboljšanu motoriku, omogućavajući IDF-u da se efikasno bori na velikoj udaljenosti od svojih baza. F-15I je najvažnija IAF-ova platforma za brze napade. IAF je već preduzela korake da "F-35 džoint strajk fajter" bude pogodniji za izraelske potrebe, uključujući i napredne modifikacije softvera. IAI razvija i izvozi komponente za domaće i izvozne potrebe, uključujući i municiju za avion.
Izraelska trenutna vazduhoplovna strategija zavisi od njihovog odnosa sa SAD. Na sreću nema razloga da ovaj savez SAD-Izrael uskoro propadne. Stopiranje izvoza F-22 nije umanjilo međusobne odnose. Čak i ako se dogodilo nezamislivo, da Izrael mora da kupuje van SAD, znanje izraelske industrije u razvoju komponenti i sistemima podrške znači da im neće dugo nedostajati partneri.
(Kurir.rs/National interest)
Foto AP
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) SILA 14. epizoda: Sudar bombarderskih titana - Tupovljev Tu-95 vs. Boing B-52