Deponija u Vinči gori jače ili slabije još od 18. maja, kada je na njoj izbio požar, a stanovnici ovog naselja i mnogi drugi Beograđani žale se već skoro mesec dana na dim i zagađenje.
U samoj Vinči ljudi su ogorčeni jer su, prema njihovim tvrdnjama, izloženi dimu mnogo duže nego što to javnost zna - čak dva meseca. Goruća deponija je ovde gorući problem, te osim dnevnih aktivnosti koje su svedene na minimum, ni poljoprivredni poslovi se ne obavljaju po planu. Niko neće da kupi voće i povrće koje je bilo izloženo dimu i pepelu, pa su ljudi primorani da lažu da bi nešto prodali.
Milorad Manojlović (63), koga smo zatekli ispred prodavnice u centru naselja, požalio se na gušenja i izrazio zabrinutost zbog njive čiji je vlasnik, a koja se nalazi nedaleko od deponije.
- Kajsije su mi istrulile jer na njih pada nešto što izgleda kao pepeo, ali je malo krupnije. Ja sam astmatičar i baš mi je teško u večernjim satima kada se dim spusti na naselje. Tada ne može da se udahne. Ova deponija ovde postoji 42 godine, ali nikad nije bilo ovako. Petkom, kada spaljuju leševe životinja, čini se da je gore nego obično. Žale se ljudi iz Ritopeka, Slanaca, Velikog Sela, Višnjičke banje, pa čak i sa Karaburme - ispričao je Manojlović za “Blic”.
Milorad dodaje da se poljoprivrednici iz ovog područja plaše da kažu odakle je povrće koje prodaju jer niko neće da kupi rotkvice iz Vinče. Skrenuo nam je pažnju da se deca više ne vide napolju u popodnevnim časovima jer im roditelji ne daju da izađu “kada baš mnogo smrdi“.
Posebno strahuju od zagađenja oni koji rade na deponiji.
- Radim gore na deponiji sa sirovinama i sad sam uzeo 10 dana slobodno. Posle nekog vremena oči mi toliko suze i budu crvene da ništa ne vidim. Dešavalo se da ljudi povraćaju gore, ali šta ćeš, mora da se radi – požalio nam se S. M, koji nije želeo da se slika jer strahuje da ne dovede u pitanje svoje radno mesto.
Jedan od Vinčana, koji je takođe želeo da ostane anoniman, požalio se i na nepravdu koja im je učinjena.
- Kada mi palimo naše đubre, odmah se pojave da nam napišu kaznu, a pogledajte ovo - kaže S. G. i pokazuje rukom na dim koji se diže u oblake.
I svakim danom je sve gore.
- Preko dana se nekako preživi dok ima sunca. Kada zađe, ne znaš šta da radiš koliko smrdi. Sad je već toliko toplo da ne možemo da sedimo sa zatvorenim prozorima, ostavimo otvoreno pa šta nam bog da - kaže ovaj čovek sležući ramenima.
Ono što je zajedničko svim Vinčanima osim dima jeste zabrinutost za budućnost njihovog naselja. Iako su svesni štetnosti koje im dim nanosi, oni moraju da rade i u nehumanim uslovima da bi prehranili porodice.
Nadničari koji su zaposleni na njivama u blizini smetlišta kažu da su im gazde dale slobodne dane dok se smrad i dim ne smanje.
- Ja skupljam voće i gazda je rekao da obustavlja posao jer je dim nepodnošljiv, pa smo morali da uzmemo neplaćeno. Nekim danima radimo dok ne zađe sunce i dok ne krene da pada dim na naselje. Kao moreplovci se molimo za dobar vetar, jer ako krene da duva ka nama, nagrabusili smo - rekao je za “Blic” Miroslav Pantić.
(Kurir.rs/Blic, J.Aleksić)