Njihova životna priča nije nimalo laka, ali ovo dvoje Sirijaca se ne predaju. Kažu da će se odmoriti i smiriti tek kad umru.
Nakon čak 65 godina u braku i posle osmoro dece, Ahmed grli i ljubi Hadidžu i govori joj da je voli "odavde pa do sledećeg sela". Njihovi očevi bili su najbolji prijatelji i Ahmed i Hadidža su se uzeli veoma mladi. Živeli su u siromaštvu i, kako kažu, imali su neke veoma mračne dane. Ipak, njihova ljubav ne posustaje.
"Odakle da počnem? Rodila mi je decu. Uvek smo živeli u harmoniji", kaže Ahmed, držeći suprugu za ruku.
Njih dvoje su živeli sa svoje osmoro dece, ali onda je počeo rat. Hadidža kaže da je Ahmed uvek naporno i vredno radio kako bi mogao da se stara o svojoj velikoj porodici, ali da je ovo prvi put da žive u ovakvim uslovima.
"Volela bih da smo umrli pre nego što nam se ovo dogodilo, bilo bi bolje tako", kaže starica.
Ahmedova i Hadidžina deca otišla su u Tursku, a oni su ostali u Siriji, tačnije - na granici Sirije i Turske. Sami i nezaštićeni.
"Nadam se da će se moja deca vratiti kući. Mislite li da ću ih videti ponovo? Kako mogu da ih vidim", pita se Hadidža, a njen suprug dodaje da su im srca zaslepljena od tuge i siromaštva.
"Najbolje je da bude kako Bog odredi. Tako je najbolje", pomirljivo ponavlja Ahmed.
Skoro sedam miliona Sirijaca je interno raseljeno. Najugroženije i najranjivije su baš najstarije izbeglice. Ali uprkos ratu i teškom životu, Ahmed i Hadidža su srećni što imaju jedno drugo.