Mišel Stivens je o svom traumatičnom detinjstvu nedavno napisala memoare. Podelila je priču i opisala kako ju je očuh zlostavljao.
“Od rođenja sam bila Mišel Brekbil. Ćerka majke Džudi. A sada, jednim potezom kemijske, postala sam Mok (nadimak), Gerijeva ćerka. A 1976. godine niko to nije previše propitkivao. Nikoga nije bilo briga zašto na mojim školskim dokumentima piše drugačije ime niti što Geri nije bio moj zakonski staratelj. Nismo čak bili ni u rodu. On je bio tek dečko moje majke. Ali društvene norme nalagale su da se ne smemo mešati u privatan život drugih osoba. A biti pristojan značilo je ne previše ispitivati. I tako sam ja, postala učenicom trećeg razreda u školi "Daleware Township". Moj je razred bio na prvom spratu zgrade škole – samo jedan sprat dalje od Gerija.
Svaki dan u 15 sati poslepodne, čim bi zazvonilo školsko zvono, od mene se očekivalo da se popnem i javim mu se. Gerju. I uvek bi kod njega u kancelariji bile njegove omiljene učenice, koje bi mu sedele u krilu i smejale se njegovim šalama. Ponekad je Geri organizovao i školske aktivnosti van nastave. A u klub nadarenih mogli ste ući jedino uz Gerijevu pozivnicu. On nije imao autoritet. Deci je davao kratke tekstove s odgovorima višestrukog odabira, a onda je, na temelju rezultata spomenutih testova, određenu decu – onu decu s kojom je hteo provoditi više vremena van nastave – prozivao ‘nadarenom’.
I ja sam bila nadarena. A to je bila prava prednost, obzirom na to da me naterao da se pridružim klubovima za školske aktivnosti van nastave. Upisao me u njegovu dramsku sekciju i prisilio da pevam. Na dan takmičenja, nekolicina dece izvodila je svoje tačke, a zatim su pobednika birali temeljeno. Geri je bio u žiriju koji je baš meni dodelio prvu nagradu. Nakon toga sam dobijala glavne uloge u svim školskim predstavama, koje je on režirao. Ostalim je roditeljima, izgledalo kao da Geri jednostavno potpuno nevino podupire svoju ćerku. I na neki način, to je zaista bilo tako.
Ali, iza zatvorenih se vrata odvijala neka sasvim drugačija priča. Geri se prema meni odnosio loše, s ogromnom količinom zanemarivanja, okrutnosti… I ubrzo je, pomoću svojih veština, zavladao svakim aspektom mog života; diktirao je što ću obući, s kime ću razgovarati, s kojim ću se igračkama igrati.
Takođe, dobio je monopol i nad mojim vremenom – a to je bilo vrlo lako obzirom da je moja majka odlazila na posao pre nego bih se ja probudila, a vraćala se tek kasno. Tokom nedečje to je značilo da me je imao samo za sebe otprilike sat vremena ujutro i najmanje tri sata svakog poslepodneva. A jednom kad je stiglo leto, imao me za sebe celi dan, svaki dan.
Leto je bilo savršeno vrijeme kad je Geri na meni mogao iskaljivati sve svoje sadomazohističke fantazije i imati me kao seksualnu robinju na punom radnom vremenu. To je značilo da sam svaki dan morala prolaziti ‘trening sesije’ – tačnije, intenzivne satove tokom kojih bi me učio i govorio mi kako bih se trebala ponašati i kakva bih trebala biti kao robinja. Njegova tamnica nalazila se u podrumu gde su se nalazile sado mazo sprave. I iako je većina njegovih rekvizita bila skrivena od očiju javnosti, neke je namerno ostavljao na vidljivim mestima. Pseći je kavez ostavljao na vidljivom mestu, drvenu je batinu je držao na zidu u svojoj kancelariji, a svim bi gostima šaljivim tonom govorio da je to sprava za neposlušnu decu.
Ne sećam se da mi je ikada pretio pištoljem – ali, moguće je da se i to dogodilo. Ono čega se ipak mogu setiti je da mi je neprestano pretio svojim elektrošokerom. Čak ga je jednom i upotrijebio na meni. A taj je jedan put bio sasvim dovoljan. U trenucima kad me nije povređivao, pridavao mi je veliku količinu roditeljske pažnje. Gotovo svaki obrok bismo jeli zajedno, dok bi me istovremeno učio pristojnom ponašanju za stolom te različitim svetskim kuhinjama. Mama je malo vremena provodila sa mnom, a Ger se hranio tim mojim osjćajem samoće. Kao i svaki iskusan pedofil, on je znao prepoznati šta mi treba te mi je upravo to i davao. Učinio je da se osećam posebnom, pametnom...
Čak i seksualno, njegova "dobra strana" imala svojih prednosti. Jednom kad se uverio da sam postala dovoljno istrenirana i submisivna, količina mučenja se nekako smanjila. Poslepodneva provedena u podrumu preselila su se u spavaću sobu. A njegov nagon prema tome da mi uzrokuje bol zamenjen je njegovom strašću da mi pruži užitak. Mislim da se zbog toga osećao moćnim – bio je veći muškarac.
Gotovo svakog dana u 16 sati popodne pozvao bi me u svoj krevet na ono što se može opisati jedino kao ljubavnički randevu.
Jedna stvar koja mu je uzrokovala probleme bila je činjenica da njegova službena ‘ljubavnica’, moja majka, nije htela nestati. Obzirom da je se nije mogao rešiti fizički, odlučio se emocionalno udalji od nje. Svake noći se zaključavao u svoju kancelariju . Svakog vikenda je odlazio u kupovinu. Kako se od mene očekivalo da radim za njega, sledila sam ga gdje god da je išao. Vrlo rano, moja je majka je to primetila i to joj se nije svidelo. Baš nimalo. No, obzirom da je bila prilično nezrela, nije se znala nositi s takvom situacijom. Osećala se izolovanom a istresala se na meni.
Jednog jutra, bila sam u kupatilu i oblačila se kako bismo mogli otići na pijacu a majka nije bila srećna pa je stala ispred vrata i krenula kukati: ‘Zašto se oblačiš da bi išla na pijacu? Trebala bi ostati ovde, sa mnom.’
A tada je u hodnik ušetao Geri. Moja mu je majka rekla:
‘Želim da ostane ovdj sa mnom. Prečesto je vodiš sa sobom!’
On je bio smiren dok je moja majka besnila. Jednom se rečenicom uspeo izvući iz bilo kakve odgovornosti za nastalu situaciju. Umesto toga, sva je krivica je bila svaljena na mene. Sa osam su me godina naterali da biram izeđu majke i Gerija.
I tada i sada sam odabrala Gerija. A moja je majka, naravno, postala potpuno besna. Bila sam usred scene u kojoj je Geri uspeo razdvojiti mene i moju majku. Bila sam prilično sigurna da bi se Geri, da je bio u mogućnosti, i zauvek rešio moje mame. Celo je vreme lobirao da me usvoji, ali se moja majka opirala. Iako je u mnogo čemu bila užasno naivna, znala je da će je, ako postane moj zakonski starateljj, ostaviti, a zatim i tražiti potpuno starateljstvo nada mnom. Srećom, nikad nije pala na taj trik. Ipak, bilo mi je potpuno neverovatno da je odlučila ostati s čovekom koji ju je toliko puta omalovažio i koji je od nje oduzeo njenu mladu ćerkicu.
Uverena da me je Geri smatrao svojom pravom ljubavi. A to znam zato što mi je to govorio. Iznova i iznova. ‘Ti si moja prava supruga’, govorio bi mi svakog jutra dok me vozio u svom automobilu.
‘Ti si moja prava supruga’, govorio bi mi svakog dana kad sm radili i stajali jedno pored drugoga. ‘Ti si moja prava supruga’, govorio bi mi svakog poslepodneva dok bismo potpuno goli ležali u ogromnom bračnom krevetu koji je večer pre delio s mojom mamom. Kad je to izgovarao, nisam znala što bih mislila. Znam da je to trebao biti kompliment, jer, govorio je to toliko često i s toliko mnogo intenziteta. Ali moj 8-godišnji mozak jednostavno nije bio u mogućnosti procesuirati činjenicu da me taj 33-godišnji muškarac gledao kao svoju partnerku. Bila sam devojčica. On je bio s mojom majkom. Mi smo bili porodica. On je bio moj otac, a ja sam bila njegova ćerka. Zar ne?
Tako da, kad bi mi Geri rekao: ‘Ja sam s njom samo zbog tebe. Ti si ona koju zapravo želim’, to bi me zbunjivalo. Nisam se osećala prijatno. Osećala sam se krivom, pretpostavljam. S jedne sam strane znala da je to što čini veoma pogrešno. Taj mi je tip govorio da bih trebala zameniti vlastitu majku. Zbog toga sam se osećalagrozno. I unatoč njenim žutim minutama, volela sam svoju majku i prema njoj sam osećala duboko poštovanje. Gerija sam se užasno plašila. Gadio mi se. Zadnja stvar koju sam htela jest nadmetati se s nekime – a pogotovo s majkom – za njegovu pažnju.”
Kurir.rs/Net.hr, Foto: Profimedia