Neki insekti žive jedva 24 sata, dugovečniji kućni psi mogu živeti i duže od 20 godina, najstariji ljudi su, prema Ginisovoj knjizi rekorda, "prebacili" i 115 godina, dok je kornjača po imenu Džonatan iz Indije navodno poživela 255 godina pre nego što je uginula 2006. godine.
Svi ti brojevi blede u poređenju sa najstarijim živim organizmima na Zemlji, koje su naučnici skupili na takozvanoj "listi starosti". Očekivano, dominira drveće, čije su godine naučnici izmerili uz pomoć ultratanke bušilice, kojom su doprli do jezgra i prebrojali godove.
Tehnika je prvi put isprobana šezdesetih, kada je vrlo skupa bušilica nažalost ostala zaglavljena u prastarom drvetu koje su šumari potom morali poseći. Kasnije je utvrđeno da je stablo imalo gotovo 5.000 godina.
"To je bilo užasno, ali je nauka zbog tog eksperimenta toliko napredovala, da smo nakon toga pronašli još starije drveće", objasnio je za BBC botaničar Toni Kirkam.
Na listi najstarijih dominira bor Pinus longaeva koji se nalazi u Belim planinama u Kaliforniji. Ovo stablo ima već 5.067 godina, što znači da je živelo već nekoliko vekova u vreme kad su drevni Egipćani gradili piramide, a ujedno je i nadživelo sva značajna carstva antičkog doba.
Na drugom mestu je drvo iste vrste nazvano Metuzalem koje ima 4.850 godina, a za koje se dugo mislilo da je najstarije na Zemlji. Pre nekoliko godina uginulo je treće drvo na listi, takođe Pinus longaeva po imenu Prometej, koje je živelo 4.844 godina.
No, švedska smreka naziva "Stari Ćiko" iz Darana provincije u Švedskoj ima čak 9.558 godina, a iznikla je praktično na kraju Ledenog doba. Ipak, tu nije reč o jednom deblu koje neprekidno postoji, već o drvetu koje se neprestano regeneriše, a koje sa svojim "pretkom" deli identičan genetski sastav. Reč je zapravo o svojevrsnoj koloniji klonova u kojoj individualni klon živi tek jedan deo životnog veka cele kolonije.