Džilijan Ajnštajn, dalja rođaka slavnog Nobelovca, je neurobiolog i u svojoj laboratoriji na Univerzitetu u Torontu proučava uticaj polnih hormona na mozak. Ona je došla do važnih otkrića o razlikama između polova, kad je reč o neurodegenerativnim bolestima.
Ajnštajnova je primetila da nauka ne tretira različito muški i ženski mozak, kad je reč o neurodegenerativnim oboljenjima, što može biti vrlo opasno.
Ajnštajnova je najpre otkrila da je seksualna diferencijacija mnogo složenija nego što se ranije mislilo, a onda nastavila da proučava učestalost Alchajmerove bolesti kod žena i kod muškaraca.
Ranije se smatralo da je jedan od osnovnih razloga češćeg oboljevanja žena od ove bolesti činjenica da one žive duže. Međutim, Ajnštajnova je prva primetila da je jedan od prvih zahvaćenih delova mozga hipokampus, odnosno oblast koja se menja i prilikom ovulacije.
"Zanimalo me je da li Alchajmerova bolest ima neke veze s opadanjem nivoa estrogena", kaže ona. Potom je otkrila da su dendriti, kratki nastavci nervnih vlakana kod ženki pacova mnogo više menjali prilikom izloženosti estrogenu, nego kod mužjaka. Onda je sva saznanja o toj povezanosti primenila i na celo telo.
"Ne možete proučavati hormone bez svesti da je u tome povezano celo telo. Um je telo, ako mene pitate. A telo je um. Spoznaja nije nešto što se nužno događa isključivo u mozgu", objasnila je Ajnštajnova.
Ajnštajnova u svojim istraživanjima mora da vodi računa i o kulturološkim uticajima koji možda igraju ulogu na predisponiranost jednog ili drugog pola na razvoj pojedinih bolesti. Recimo, još davno je utvrđeno da je kod žena gustina kostiju manja nego kod muškaraca, pa se iz toga izvukao zaključak da su zbog toga žene sklonije razvoju osteoporoze, demineralizacije kostiju. Međutim, ispostavilo se da tinejdžeri ultrakonzervativnih Jevreja, koji su bili manje izloženi suncu i fizičkim aktivnostima, imali slabije kosti od svojih nereligioznih vršnjaka.
S druge strane, žene u Kini koje rade na pirinčanim poljima, u proseku imaju čvršće kosti od drugih Kineskinja koje se bave drugim poslovima. Odjednom je trebalo utvrditi koliko su takvi procesi posledica kulturnih, a koliko polnih razlika. I to ne samo kad je reč o kostima, nego i svega ostalog.
"Smatram da su žene izložene rodno izazvanim životnim prilikama kojima muškarci nisu i da to stvara određene uslove za propadanje neurona. Međutim, isto tako smatram da postoje i biološki faktori", objasnila je Ajnštajnova.
Recimo, ljudi koji su skloniji depresiji, češće postanu dementni u poznim godinama, a žene su sklonije depresiji nego muškarci. Odjednom je neophodno odrediti koliko je toga posledica polnih razlika, koliko stresa usled porođaja, koliko trauma zbog seksualnog nasilja, koliko zbog rodne neravnopravnosti...
Ajnštajnova smatra da se to teško može posmatrati odvojeno i da sve utiče jedno na drugo. Jedno od njenih istraživanja i to još od 1995, bavilo se posledicama genitalnog sakaćenja. Ona je smatrala da tako nasilan čin dovodi do promena u mozgu i do degeneracije određenih nervnih puteva i promena u delu moždane kore koji upravlja čulima. Bila je u pravu.
Proučavala je grupu Kanađanki poreklom iz Somalije koje su bile izložene genitalnom sakaćenju i ustanovila da na nogama i u području vulve imaju područja koja su mnogo osetljivija na bol, nego što je to uobičajeno. Što se tiče Alchajmera, otkrivanjem gena ApoE-4 za dokazano je da su njegovi nosioci ugroženiji, od onih koji ga nemaju. Međutim, tek nedavno je utvrđeno da su žene koje imaju taj gen u velikom riziku, dok su muškarci koji ga nose, tek za nijansu ugroženiji, od onih koji ga nemaju.
Ajnštajn i njoj slični naučnici mogli bi da nam približe ovu oblast i dođu do otkrića koja su podjednako važna za zdravlje žena i muškaraca.