Rane devedesete bile su možda i najteži period u Rusiji, a ovo su sećanja na taj period, tadašnje prve dame Naina Jeljcin, udovice prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina.
Uprkos teškoj situaciji u državi, ruski predsednik Boris Jeljcin, morao je da se susretne sa šefovima drugih država i putuje u inostranstvo. Nije to bilo ništa formalno, situacija u državi zavisila je od odnosa između nove Rusije i ostatka sveta.
Prvi predsednik Rusije... Boris Jeljcin
"Stvarno nam je trebala pomoć, država je bila na rubu gladi, priseća se Naina Jeljcin.
"Danas kad čitam da je tokom devedesetih godina ruski predsednik putovao svetom ispružene ruke, rastužim se, jer to nije istina, Boris je uradio sve što je bilo u njegovoj moći da Rusiju prihvate kao ravnopravnog partnera. Bio je uspešan u tome. Gde god smo išli, dočekivali su nas sa poštovanjem.
Vođe evropskih država, ali i SAD, shvatali su da je naša država u teškoj situaciji i pokušavali su da pomognu Rusiji. Kasnije mi je Helmut Kol rekao da su slali humanitarnu pomoć. Priznala sam da smo zahvalni na pomoći, al da nismo osetili poboljšanje kvalitete života".
"Razumem. Mi, Zapadna Nemačka, uložili smo mnogo i u Istočnu Nemačku, ali još uvek nismo uspeli da rešimo sve njihove probleme", rekao je Kol.
"Šta nama preostaje, gospodine Kol, kad mi nemamo zapadnu Rusiju? Mi imamo samo jednu", pitala ga je jeljcinova supruga.
"Slažem se, vama je mnogo teže", odgovorio je on.
Bila je prva Prva dama Rusije... Naina Jeljcin
Verujem da devedesetih godina, vođe raznih država nisu pazile samo na formalne međudržavne obaveze. Odnosi među njima bili su puni poverenja i poštovanja. Postojala je zajednička želja za približavanjem među državama.
U suprotnom ne bi ni bilo "sastanaka bez kravate", kako je bila tradicija u to vreme. Boris se temeljno pripremao za sastanke, a to nije bilo lako jer nije imao iskustva. Jedini međunarodni kontakti bili su preko centralnog komiteta.
Njegova poseta Americi kao predsedavajući Vrhovnog veća Rusije bio je neslužben. Morao je da nauči toliko protokola. Početkom 1992. godine imao je sreće što je šef protokola bio Vladimir Nikolajevič Ševčenko, čovek sa jako mnogo iskustva.
Tih godina je Rusija počela da učestvuje na sastancima svetskih vođa. Prvo je to bilo G7, ali s vremenom se i Rusija pridružila pa je G7 postao G8. Boris i ja hteli smo da ljudi širom sveta poštuju Rusiju i da sa dobrodošlicom dočekuju Ruse.
Čovel od pomoći... Vladimir Nikolajevič Ševčenko
U ulozi prve dame bilo je potrebno jako mnogo intuicije. Niko od nas nije znao kako da organizuje rad prve dame. Nisam imala ni portparola ni asistente, Vladimir Ševčenko mi je bio sve to.
Neke druge prve dame imale su velike timove. Sećam se da je Hilari Klinton imala mnogo asistenata i sve su pažljivo radili. Već tada je bilo jasno da ona ima političke ambicije i kada se dva puta kandidovala za predsednicu, svim srcem sam želela da pobedi.
Tokom sastanaka G7 sam postala prijateljica sa Širakovima, a posećivali smo ih i kada je Boris otišao sa dužnosti predsednika. Bernadet mi je dala predivne ruže, ali nisu preživele u ruskoj klimi, priseća se Naina Jeljcin, udovice prvog ruskog predsednika Borisa Jeljcina u svojim memoarima.
(Kurir.rs/Express.hr)