Srbi se nalaze u grupi naroda koji su u poslednjih 100 godina najviše porasli u svetu. Naše žene se nalaze na četvrtom, dok su muškarci na 17. mestu u toj kategoriji.
Srpkinje su porasle za čitavih 15,7 centimetara, pa su sada prosečno visoke 167,7, dok su pre jednog veka imale 152 centimetra.
Naši muškarci su porasli 13,2 centimetra, odnosno od prosečne visine 167,4 dogurali do 180,6 centimetara.
To su rezultati do kojih su došli naučnici organizacije "NCD Risk Factor Collaboration" u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, u okviru studije koja pokazuje promenu u visini ljudi širom sveta. Istraživači su upoređivali 18-godišnjake rođene 1896. i 1996. godine u 187 zemalja.
Prema podacima ovog istraživanja, u kategoriji žena najviše su porasle dame iz Južne Koreje, za 20,1 centimetar, dok u kategoriji muškaraca dominiraju Iranci sa 16,5 centimetara.
Jedan od vodećih svetskih naučnika u ovoj oblasti, Madžid Ezati, rekao je da su ljudi postali znatno viši zbog spoljnih faktora kao što su zdravstvena zaštita, sanitarni uslovi i ishrana.
Sonja Pavlović, naučni savetnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, takođe smatra da za ovakve promene nisu odgovorni geni, ali naglašava i da su se više razmnožavali viši ljudi.
"Što se tiče porasta visine predstavnika pojedinih naroda u poslednjih 100 godina, za genetičke mehanizme je to isuviše kratak period, ali su nasledne promene u fenotipu ili na genu izazvane mehanizmima različitim od mutacija (epigenetički mehanizmi) sigurno odgovorni za taj fenomen. Epigenetički mehanizmi regulišu promene u aktivnostima gena koje nisu posledica promene u DNK. Te promene predstavljaju brz mehanizam kojim organizam reaguje na signale iz spoljašnje sredine, i one se nasleđuju, objašnjava Pavlović.
Antropolozi se slažu sa mišljenjima naučnika kada je rast Srba u pitanju.
Prema rečima Milana Markovića, zahvaljujući boljim životnim uslovima, a pre svega ishrani, savremeni čovek je porastao u odnosu na svoje pretke.
Bojim se da ova priča nema toliko pozitivnu pozadinu jer je hrana koju jedemo sve više puna raznoraznih sastojaka koji podstiču ne samo ubrzani rast, već i sazrevanje, pa naša deca ranije ulaze u pubertet, a žene u menopauzu Milan Marković, antropolog.
"Bake i deke naših baka i deka bili su znatno niži od nas. Nažalost, bojim se da ova priča nema toliko pozitivnu pozadinu jer je hrana koju jedemo sve više puna raznoraznih sastojaka koji podstiču ne samo ubrzani rast, već i sazrevanje, pa naša deca ranije ulaze u pubertet, a žene u menopauzu. Ipak, činjenica je da su naši ljudi uvek mogli da se ponose visinom, a idealni primeri su velikani poput Dušana Silnog", zaključuje antropolog Marković.
(Kurir.rs/Blic, Ana Đokić, Foto: Profimedia)