Danas je zvanično stiglo i leto, a s njim i najduži dan u godini na severnoj hemisferi, piše National Geographic Srbija.
Na severnoj hemisferi leto počinje 20. ili 21. juna u zavisnosti gde živite. Kod nas u Srbiji, leto je zvanično počelo danas, 21. juna u 6 sati i 24 minuta.
Šta je zapravo solsticij? To je rezultat nagiba Zemljine ose za 23.4 stepena ka Suncu, koji uzrokuje da različiti regioni na planeti dobiju različite količine sunčeve svetlosti.
Tokom junskog solsticija, severna hemisfera je nagnuta ka Suncu mnogo više nego bilo kog drugog dana u godini, što znači da ovog dana, ljudi na severnoj hemisferi uživaju u najdužem danu i najkraćoj noći u godini.
Više sunčeve svelosti ne znači i više toplote
Na dan letnjeg solsticija, severna hemisfera prima više sunčeve svetlosti nego bilo kog drugog dana u godini, ali to ne znači da je prvi dan leta i najtopliji.
Okeani i zemljina atmosfera se ponašaju kao rashladni uređaji, apsorbujući sunčeve zrake sve vreme.
Iako će planeta tokom današnjeg dana primiti najviše sunčeve svetlosti, potrebne su nedelje da bi se ta toplota osetila, pa su tako najtopliji dani u godine obično u julu ili avgustu.
Jedno od najvećih pogrešnih teorija predstavlja da je tokom leta, a pogotovo tokom letnjeg solsticija, Zemlja bliža Suncu više nego ostalih dana u godini. Zapravo, nagib Zemlje ima više uticaja na godišnja doba nego razdaljina naše planete od Sunca.
„Tokom leta na severnoj hemisferi, Zemlja se zapravo nalazi na najvećoj udaljenosti od Sunca“, kaže Mark Hamergren, astronom iz planetarijuma Adler u Čikagu.
Letnjem solsticiju je dugo bila pridavana posebna važnost u mnogim kulturama, pa su tako Egipćani izgradili Piramide u Gizi tako da se Sunce nađe tačno između dve piramide na letnji solsticij.
Arheolozi su takođe otkrili ostatke astronomske opservatorije u majanskom gradu u Gvatemalu, u kojem su zgrade izgrađene u skladu sa Suncem u toku solsticija.
Možda i najpoznatija građevina koja se povezuje za zimskim i letnjim solsticijem je Stounhendž.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ I:
Većina čovečanstva bi do 2100. godine mogla da se suoči sa smrtonosnim vrućinama
Kako su mačke osvojile svet: Šta otkrivaju uzorci DNK drevnih mačaka