Doktorka Nura Bazdulj-Hubijar, koja je objavila niz romana, pesama i drama, kritikovala je javne iftare u Bosni i Hercegovini koji okupljaju hiljade ljudi, tvrdeći kako se radi o licemerstvu.
Radi se, kako navodi u intervju za Slobodnu Evropu, o tendenciji političkih elita da se ljudi okupiraju verom i nacionalizmom. Ona kritikuje i verske vođe, koji, poput bivšeg reisa, nosi Armanijeva odela, iako su pravi vernici skrušeni, a najveći broj građana u redovima javnih kuhinja čeka makarone.
Bazdulj-Hubijar je u kolumni kritikovala sve one koji već mesec dana iftare na javnim mjestima, tvrdeći kako to ranije nije bio slučaj i da je reč o masama koji nisu najskromniji vernici, jer takvi, sebi ne mogu da priušte najskromniji obrok.
"Post je mnogo kompleksniji nego što je puko odricanje od hrane i vode. U ovom vremenu kada je vera infiltrirana u svaku poru našeg života, sve se izvitoperilo i nekako mi je sve licemerno. Vernika i postača zamišljam kao nekoga skrušenog, skromnog, nenametljivog, a svedoci smo da je sve obrnuto. Ja sam na Fejbuku godinama i iritiraju me slike kolektivnih iftara gde se stolovi prolamaju od jela i pića, a svedoci smo koliko je ljudi u redovima javne kuhinje i ne mogu dobiti čontricu makarona. Zar to nije licemerno? A pitanje je koliko je postača, a koliko ne.
Kod nas ni u čemu nema mera i sve mi liči na jeftino politikanstvo. Našim vladajućim strukturama je tendencija da se ljudi okupiraju verom i nacionalizmom, ne bi li se skrenula pažnja ovog nesrećnog naroda sa elementarnih problema koji se tiču svih nas.
Prema njenim rečima, sem političara, za celu situaciju označava i Islamsku versku zajednicu, koja, u najvećoj meri, stoji iza masovnih iftara.
"Dobrim delom su krivi, zapravo, smo mi neke "ovce" koje čoban tera. Te verske vođe bi trebalo da budu skrušene, a onda se setim bivšeg reisa (Mustafa Cerić, op.a.) koji je nosio Armanijeva odela i koji je sada reis emeritus, za što nikada nisam čula da reis može biti, a kada govori, viče kao diktator. Gde je tu bogobojaznost i skromnost, a svojim primerom bi trebalo da pokaže kako izgleda pravi vernik. A oni liče na sve, osim na pravog vernika.
Doktorka je nekada postila ali je, kako je rekla, upravo zbog licemerstva više ne posti.
"Ne znam je li greh što ne postim ili je greh što to javno kažem? To samo znači da nisam licemerna, već sam ono što jesam. Meni su na posao znale doći radne kolege u ordinaciju da zapale cigaretu i govore mi kako se kriju, jer su svima rekli da poste. Ne mogu i nikada nisam bila licemerna. Meni je godinama travnički muftija slao pozivnice za bajramski ručak na koji nikada nisam išla. Kada me je jednom sreo na ulici i pitao zbog čega nisam došla, ja mu kažem da ne dolazim, jer ne postim. Dok sam ja klanjala i postila, moja generacija je imala crvene partijske knjižice i deklarisala se kao ateisti. Isti ti ljudi sada se nameću kao veliki vernici, sa jedne na drugu strane ulice nazivaju selam i kunu se u Allaha.
Kada je reč o praksi da se nakon meseca Ramazana, Bajram obeležava pucnjavom, odnosno ti koji su postili idu po restoranima i kafanama kako bi nadoknadili tih mesec dana, Bazdulj-Hubijar kaže da je i to licemerstvo.
"To je licemerje, jer je nelogično da se u mesecu Ramazana govori da treba činiti dobro, praštati, a normalno je da to bude obrazac života u svakom mesecu, a ne mesecu Ramazana. Kada bih se ja nešto pitala, taj silan novac koji se daju za javne iftare bih podelila ljudima koji su gladni i žedni i koji poste i bez Ramazana. Mislim i da bih kod Boga to bilo pribranije i od samog posta. Evo, primer lekara, za koje verujem da neki poste. Taj isti lekar će uzeti novac od pacijenta kojeg je, možda, posudio. Čemu onda taj post?
(Kurir.rs/Slobodna Evropa/ Foto