Džerald Post, direktor programa za političku psihologiju Univerziteta „Džordž Vašington“, punih dvadeset godina radio je u Centralnoj obaveštajnoj službi (CIA), gde je osnovao specijalizovanu službu za izradu psiholoških profila svetskih lidera za potrebe američke vlade. Analizirao je ponašanje svih vodećih političara s Bliskog istoka, Sadama Huseina, Gadafija, a s prostorom Balkana upoznao se devedesetih, kad je za Belu kuću uradio profil Slobodana Miloševića, koji su američke diplomate dobile neposredno pre početka pregovora u Dejtonu.
U izveštaju je stajalo da su za formiranje Miloševićeve ličnosti u znatnoj meri uticale traume iz detinjstva njegove supruge Mire. „Bila je to jedna opasna i zapaljiva kombinacija ljudi koji su bili potpuno neosetljivi na patnje drugih. Jedino za koga je Milošević brinuo bila je njegova supruga, njihova deca i možda nekoliko najbližih prijatelja. Mira i Sloba su jedno i odlučili su da se suprotstave svetu. Mira je u tom pogledu bila mnogo brutalnija“, stajalo je u analizi.
Izrada psiholoških profila nije nimalo jednostavan posao i sastoji se iz nekoliko koraka. Prvo, pravi se studija ličnosti -analizira se nečija porodična istorija, gleda se kako je neko odrastao, kakve ima odnose s ljudima. Zatim se analiziraju okolnosti pod kojima je neko postao lider -zašto želi da bude vođa (novac, prestiž, da uđe u istoriju), ko su mu bili mentori... Dok je radio na velikom broju profila, profesor Post došao je do zaključka da znatan broj lidera ima neke zajedničke osobine i da se mogu podeliti u nekoliko grupa. U ovom broju Njuzvika donosimo analizu profesora Posta o, reklo bi se, najbrojnijoj kategoriji među svetskim liderima, s ogromnim osećajem samoljublja i neverovatnom željom da uspeju -u koju spadaju ruski predsednik Putin, američki Obama, ali i naš premijer Vučić.
Verovatno nije preterivanje ako kažemo da bi redovi javnih ličnosti bili znatno proređeni ako bi se osobe s ovim karakterom uklonile iz njih.
Značajan aspekt ovog tipa ličnosti na vlasti predstavlja način na koji pokušava da ulogom vođe zadovolji svoje psihološke potrebe. Primarni cilj je da stekne priznanje, popularnost i slavu. Ta težnja za priznanjem proizilazi iz njihove izuzetne egocentričnosti, snažne ambicije i grandioznih fantazija. Pokretački poriv koji leži u pozadini ove potrage je, međutim, unutrašnja praznina i nesigurnost u pogledu sopstvenog identiteta. Neki autori pišu i o „kompleksu Nobelove nagrade“ kao potrazi za priznanjem.
Međuljudski odnosi redovno su poremećeni, i to na karakterističan način. Prisutna je sklonost ka iskorišćavanju drugih, uz zanemarivanje njihovih potreba i osećanja. Okružuju se obožavaocima, od kojih očekuju neprestano divljenje i laskanje.
To, međutim, nije uzajamno koristan odnos, a verni sledbenik može da bude bezobzirno odbačen kad više nije od koristi. Ovaj nagli pad u nemilost često ume da zapanji i zbuni odbačenu osobu koja je pogrešno verovala da je njen junak visoko ceni. On je, međutim, zaista cenio samo to što mu obezbeđuje psihološku „hranu“, stalni priliv laskanja i divljenja, ali je nije video kao zasebnu osobu sa sopstvenim potrebama, već više kao sopstveni produžetak. To su često izuzetno šarmantne i prijatne osobe u društvu, što doprinosi njihovoj sposobnosti da lažno očaraju bliske osobe. Za njega je, međutim, karakteristično da teško može dugo da održi lojalne odnose.
Potreba za dodvoravanjem uslovljava osetljivost na najmanju uvredu i kritiku. Ranjiv je, lako ga je povrediti i on preduzima složene manevre kako bi izbegao da bude povređen. On može da stavi masku hladne ravnodušnosti i da se obavije takozvanim „staklenim balonom“. Poput Malog Princa, veruju da žive sami u sjajnoj izolaciji, da vode slavan ali usamljenički život, opkoljeni neprobojnom ali providnom zaštitom. Pošto je tako ranjiv na psihološko povređivanje, on ne može sebi da priušti da prizna neznanje. Ukoliko želi da sačuva sliku o sebi kao o nekome ko je savršen i briljantan, niko ne može da mu prenese novo znanje i nijedan aspekt njegovog poimanja stvari ne može da bude pogrešan.
Ovaj tip osoba na vlasti ima posebne psihološke prednosti u smislu očuvanja grandiozne slike o samom sebi. On zapravo može da restrukturiše svoju stvarnost na taj način što će da obezvredi ili čak eliminiše one koji prete njegovom krhkom samopoštovanju. To dovodi do toga da se vođa okružuje ulizicama koje osećaju potrebu svog lidera za nekritičkim dodvoravanjem i povlađivanjem, dok svi oni savetnici koji su se usuđivali da ga kritikuju ili mu donose neprijatne vesti naglo odlaze. Na taj način vođa može da bude u kontaktu s realnošću u psihološkom smislu, ali pošto se okružio zabrinutim ulizicama, moguće je da je potpuno izgubio kontakt s političkom stvarnošću. Vešt savetnik će u takvim okolnostima naučiti da pruža preporuke vođi na taj način što će naglašavati da su sve to zapravo njegove sugestije. "Slažem se s vašom sugestijom da...“
Ovaj tip osoba u suštini ima savest, ali je to veoma rastegljiva savest. On iskreno veruje da se rukovodi visokim principima, ali može brzo da promeni stavove i obaveze zato što su se „okolnosti promenile“. Iskrena indignacija s kojom iznosi sud o moralnom neuspehu drugih često je u oštroj suprotnosti s njegovim sebičnim ponašanjem. Iako je to licemerno za nekoga sa strane, on je stvorio sliku o sebi kao o principijelnoj i skrupuloznoj osobi koja je bila prisiljena da promeni stav zbog promenjenih okolnosti. On uspeva da prenese iskrenost svojih uverenja drugima tako da će osoba koja nije upoznata sa situacijom u potpunosti biti ubeđena u njegovu iskrenost; i zaista, u tom trenutku on jeste iskren.
Teško ga je dovesti u vezu s bilo kojim konstantnim uverenjima o svetu, protivniku itd. zbog toga što se ta uverenja menjaju. Povrh toga, više od bilo kojih drugih tipova ličnosti sve što ova ličnost kaže „sračunato je na efekat“.
Za njega reči ne odražavaju duboko ukorenjena uverenja. One mu služe samo da bi se ojačale njegove lične pozicije i steklo divljenje i podrška. Jedino ključno i čvrsto uverenje jeste uverenje da se on nalazi u središtu svega. Ono što je dobro za njega, dobro je i za njegovu zemlju. U suštini, takav pojedinac počinje da veruje da nacionalni interes i nacionalna bezbednost zavise od njegovog ponovnog izbora i imenovanja na funkciju.
Sklonost da bude u središtu svega ima zanimljive implikacije za njegovo viđenje protivnika. Možda je još značajnije to što je on sklon da znatno preuveličava uticaj koji može da ima na unutrašnje ili spoljašnje ponašanje drugih zemalja. Ove osobine stvaraju izvesne ozbiljne probleme u rešavanju problema ili obradi informacija. Za njega problemi nisu, recimo, kakve pretnje ugrožavaju zemlju u ovom trenutku i šta može da se uradi kako bi se na te pretnje odgovorilo, već „kako ja mogu da iskoristim ovu situaciju da bih sačuvao ili povećao vlastiti ugled“. Potraga za informacijama sprovodi se na veoma javan način kako bi se vođa prikazao „u najboljem svetlu“.
Generalno govoreći, ovaj tip ličnosti će se opredeliti za stil upravljanja u kome se on nalazi u centru, a istovremeno se stavlja veliki naglasak na „timski rad“ i na veliku grupu saradnika koji ga podržavaju. Zbog osetljivosti na uvredu i zbog slabosti njegovog samopoštovanja, postoji snažan pritisak da se izbegava neslaganje da bi se udovoljilo potrebi takve osobe za ohrabrivanjem i da bi se sprečilo da bude prikazana u lošem svetlu. Štaviše, zbog njegove potrebe da bude sveprisutan, da sve zna, veoma mu je teško da izloži novu informaciju. To bi značilo da je on neznalica, a to je neprihvatljivo. Svrha grupe nije da se iznose nove opcije ili stvara dodatni saznajni kapacitet za procenu tih opcija, niti čak podela rada; grupa služi za to da se udovolji ličnoj potrebi za pažnjom dotičnog pojedinca. Ipak, sledbenici mogu da mu izlože određene ideje, ali samo kao ulepšane ideje koje je on sam smislio i za koje oni ne mogu da preuzmu nikakvu zaslugu. Pametni pojedinci koji sami žele da zablistaju ne traju dugo u krugu takve osobe. Često na suptilan način uspeva da zavadi jednog savetnika protiv drugog da bi obezbedio svoj položaj gazde.
Osoba je zaokupljena fantazijama koje imaju nerealne ciljeve. Ti ciljevi mogu da podrazumevaju sticanje neograničene moći, bogatstva, inteligencije, lepote ili slave. Ovakve fantazije često zamenjuju realno delovanje radi postizanja uspeha. Ali čak i kad se ciljevi postignu, to često nije dovoljno jer postoji kompulzivna sklonost ka ambicijama koje je nemoguće zadovoljiti.
Osoba traži stalnu pažnju i divljenje i ova težnja je neutoljiva, tako da postoji stalna potreba za uveravanjem da je sve u redu, stalna zabrinutost koliko mu dobro ide, šta drugi misle o njemu i preterane reakcije na kritiku ili poraz koje mogu dovesti do osećanja besa, niže vrednosti, stida, poniženja i praznine.
Pošto su toliko zaokupljene sobom, ove osobe nisu u stanju da saosećaju s drugima. Druge, zapravo, vide kao sopstvene produžetke, koji su tu samo da bi im pružili divljenje ili zadovoljstvo, tako da osoba koja se više ne doživljava kao psihološki korisna može naglo da bude odbačena. U međuljudskim odnosima često je prisutno iskorišćavanje drugih. Ove osobe koje umeju da budu izuzetno šarmantne često se opisuju kao „ajkule“.
Jedan od aspekata „posebnih“ kvaliteta ovih osoba jeste i osećaj da imaju pravo na sve i šire ga oko sebe. One od drugih očekuju poseban tretman, očekuju da drugi rade šta one hoće i naljutiće se ako ne ispunjavaju njihove nerazumne zahteve. Po pravilu, ignorišu tuđa prava i potrebe, te stoga uglavnom nisu u stanju da dugo održe lojalne odnose.
Kod ovog tipa ličnosti prisutan je izvestan broj očiglednih protivurečnosti. Tako, recimo, slika sujetne veličine koju prikazuje obično prikriva osećaj niže vrednosti, što objašnjava stalnu potragu ličnosti za slavom i popularnošću. Prisutna je velika glad za potvrđivanjem i sklonost da se realno tumačenje stvarnosti menja ukoliko je samopoštovanje ugroženo. Spoljna slika nepokolebljive moralnosti prikriva podmitljivu savest.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kakva su pravila ponašanja na Vučićevoj inaguraciji i ko sve neće doći ?!