Najranjiviji članovi i članice našeg društva sakupljanjem sekundarnih sirovina obezbeđuju osnovnu egzistenciju za sebe i svoje porodice
Apel za odbranu dostojanstva i prava na rad sakupljača sekundarnih sirovina potpisalo je preko trideset organizacija i udruženja iz Srbije, koji najoštrije osuđuju odluku JKP „Čistoća“ u Novom Sadu da angažuju privatna preduzeća da fizički čuvaju kontejnere za smeće.
Novosadski JKP „Čistoća“ 6. juna raspisao je, naime, javnu nabavku „Usluge čuvanja komunalne opreme na mestima za odlaganje otpada“ i sa firmama „Ipon sekjuriti“ i „G4S sekjur“ zaključila ugovore u vrednosti od 5.984.400 dinara za devet meseci.
Velika stopa nezaposlenih
- Ova mera usmerena je na sprečavanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina da sakupljaju reciklabilni otpad iz komunalnih kontejnera na teritoriji Novog Sada, čime ekonomski najranjiviji članovi i članice našeg društva obezbeđuju osnovnu egzistenciju za sebe i svoje porodice. U borbi za goli opstanak, u Srbiji 30.000 neformalnih sakupljača obavlja društveno koristan posao sakupljanja otpada za reciklažu i odgovorno tvrdimo da je najveći napredak u ovoj oblasti Republika Srbija ostvarila zahvaljujući njihovom radu - stoji u apelu ovih preduzeća i udruženja.
Kako dalje navode, bez obzira na činjenicu da je Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o komunalnim delatnostima definisano da komunalni otpad odložen u namenske kontejnere pripada javnom komunalnom preduzeću, ovakav čin je atak na zdrav razum građana Novog Sada i Srbije i sa stanovišta humanosti predstavlja beskrupulozno kršenje ljudskih prava, a sa stanovišta ekonomije nerazumnu odluku da građani i građanke javnim novcem plaćaju privatnoj kompaniji uslugu sumnjive svrhe.
Upozoravamo da 70 odsto sakupljača čine pripadnice i pripadnici romske nacionalne manjine, kojima je usled velike stope nezaposlenosti, loših uslova života i etničkih predrasuda otežano da nađu zaposlenje u zajednici u kojoj žive, čime im je ugroženo osnovno ljudsko pravo zagarantovano Ustavom, pravo na rad - ističe se u apelu koji je potpisalo tridesetak preduzeća i nevladinih organizacija.
Solidarna ekonomija
- Stoga pozivamo Vladu Republike Srbije i nadležna ministarstva da prepoznaju interes svih građana i građanki Srbije da grade svoju budućnost na principima solidarne i cirkularne ekonomije i da pokrenu proces inkluzije neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, jer smo kao društvo odgovorni da obezbedimo zdravu i sigurnu budućnost kako njihovoj tako i svojoj deci - zaključuje se u apelu.
Kristina Cvejanov
NAĆI SISTEMSKO REŠENJE
Sakupljači sekundarnih sirovina dali su ogroman doprinos razvoju reciklažne industrije u Srbiji, bez njihovog angažmana rad naših fabrika ne bi bio moguć. Međutim, mislim da angažovanje privatnih firmi za obezbeđivanje kontejnera nije način. Potrebno je naći sistemsko rešenje za regulisanje rada neformalnih sakupljača, dati im šansu da legalizuju i organizuju svoj rad bez nanošenja štete komunalnim preduzećima, pa tek onda, eventualno, razmišljati o represivnim metodama za one koji neće da prihvate ovakva rešenja - kaže Kristina Cvejanov iz Asocijacije reciklera.
Kurir / S. STOJANOVIĆ