Žene zadržavaju i nose žive DNK ćelije od svakog muškarca sa kojim su imale seksualni odnos, navodi se u novom istraživanju Univerziteta u Sijetlu i Centra za istraživanje raka Fred Hutchinson.
Studija, koja je slučajno otkrila ovu zapanjujuću informaciju, prvobitno je pokušavala da utvrdi da li žene koje su bile trudne i nosile sina u stomaku možda imaju više predispozicicija za određene neurološke bolesti koje se češće javljaju kod muškaraca.
Kako se ispostavilo, ženski mozak je još misteriozniji nego što smo ranije mislili.
Studija je pokazala da ženski mozak često ima "muški mikrohimerizam" ili drugim rečima prisustvo muških DNK ćelija koje potiču od druge osobe i genetski se razlikuju od ćelija koje čine ostatak te žene.
Kako studija navodi: "63% testiranih žena (37 od 59) je imalo muški mikrohimerizam u mozgu. Muški mikrohimerizam je bio prisutan u više delova mozga".
Dakle, 63% žena nosi muške DNK ćelije koje žive u njihovom mozgu.
Očigledno je da su istraživači želeli da saznaju odakle su te muške DNK ćelije došle.
Želi li neko da pogađa? Od očeva tih žena? Ne. DNK vašeg oca se kombinuje sa DNK vaše majke kako bi stvorili vašu jedinstvenu DNK. Dakle, odakle bi drugo mogle da dođu?
Kroz studiju su istraživači pretpostavili da je najverovatniji odgovor bio taj da sva ta muška DNK pronađena da živi u ženskom mozgu dolazi iz trudnoće sa muškim detetom. To je bila sigurna, ispravna pretpostavka. Ali ovi istraživači su živeli u zabludi.
Jer, kada su izvršili obdukciju na mozgu žena koje nikada nisu bile trudne, a kamoli sa muškim detetom, ipak su pronašli muške DNK ćelije u ženskom mozgu.
U tom trenutku naučnici nisu znali šta se događa. Zbunjeni, oni su učinili sve što su moglu da sakriju sve dokaze dok ih ne shvate i ne objasne. Zatrpali su ih brojnim podučavanjima i člancima, ali ako ih sve pregledate, pronaći ćete cenzurisanu izjavu, tu jednu rečenicu koja objašnjava tačno odakle te muške DNK ćelije dolaze.
Čega se toliko plaše?
Zaključak: Muški mikrohimerizam nije bio retkost kod žena bez sinova. Osim poznatih trudnoća, drugi mogući izvori muškog mikrohimerizma uključujuću neprimećene spontane pobačaje, nestalog muškog blizanca, od starijeg brata prenešeno majčinom cirkulacijom ili seksualni odnos. Muški mikrohimerizam je bio znatno češći i nivoi su bili veći kod žena sa indukovanim abortusom nego kod žena sa drugim istorijama trudnoće.
Potrebne su dodante studije kako bi se utvrdilo konkretno poreklo muškog mikrohimerizma kod žena.
Dakle, prema rečima naučnika, mogući izvori muških DNK ćelija koje žive u ženskim mozgovima su:
- pobačaj za koji žena nije znala
- muški blizanac koji je nestao
- stariji brat koji je prenešen majčinom cirkulacijom
- seksualni odnos
Imajući u vidu činjenicu da je 63% žena imalo muške DNK ćelije koje žive u njihovom mozgu, šta mislite koje je najverovatnije poreklo muške DNK?
Prve tri opcije se odnose na vrlo mali procenat žena. Nemoguće je da ih ima 63%. Četvrta opcija? To je prilično češće.
Odgovor je pod 4. Seks.
Ovo ima veoma važne posledice za žene. Svaki muškarac čije spermatozoide apsorbujete postaje živi deo vas doživotno. Žene na kojima je rađena obdukcija u ovoj studiji su bile starije. Neke su nosile živu DNK u sebi preko 50 godina.
Sperma je živa. To su žive ćelije. Kada uđe u vas, ona pliva i pliva sve dok ne udari u zid, zatim se prikači i zakopa u vaše meso. Ako je u vašim ustima, ona pliva i penje se u vaše nazalne prolaze, unutrašnje uho i iza vaših očiju. Onda se zakopava. Ulazi u vaš krvni tok i skuplja se u vašem mozgu i kičmi.
Kao nešto iz naučno-fantastičnog filma, to postaje deo vas i ne možete ga se osloboditi.
Tek sada počinjemo da shvatamo punu moć i posledice seksualnog odnosa.
Da li ste šokirani?
Kurir.rs/Webtribune.rs