U planu su izmene Zakona o zaposlenima u javnim službama, čijim donošenjem bi zaposleni u javnom sektoru u najvećom meri bili izuzeti od primene opštih propisa o radu. Na taj način bi bila izvršena podela radnika u Srbiji na dve grupacije. Međutim, ovaj proces se tu ne zaustavlja. Zakonom o zaposlenima je predviđeno donošenje još niza malih zakona o radu za jednu ili više javnih službi što bi izazvalo podelu među radnicima javnog sektora.
Sve je postavljeno da se plate u narednom periodu smanje, a da se obim rada poveća, i da se o tome ne pitaju ni radnici ni sindikat. U oblasti disciplinske odgovornosti pogoršan je položaj radnika u javnom sektoru u odnosu na druge radnike. To je učinjeno tako što je predviđeno kao disciplinska mera umanjenje plate do 30%, a opštim propisima o radu to umanjenje ne može biti veće od 20%. Pored toga predviđene su disciplinske mere za lakše povrede radnih obaveza što ne postoji u opštim propisima o radu u Zakonu.
Deo sindikata koji su koji su učestvovali u pregovorima imaju ozbiljne zamerke na tekst. Pre svega ovakav zakon bi doneo umanjivanje prava radnika i smanjenje već malih plata. Nezadovoljni Nacrtom Zakona o zaposlenima u javnim službama o kome su pregovarali najviše strahuju zaposleni u medicinskim ustanovama.
Između ostalog Nacrt predviđa da radnik u svakom trenutku može biti premešten u drugu ustanovu udaljenu do 50 kilometara i to bez njegovog pristanka.
“Imamo potpuno nove kategorije. Efikasnost, šta to znači efikasnost u zdravstvenom sistemu, da li ja neću biti dovoljno efikasna babica ako nema dovoljno porođaja, premeštaj kod drugih poslodavaca, to su sve stvari koje je u zdravstvu nemoguće primeniti”, kaže Radica Ilić iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara.
Iz ministarstva za državnu upravu kažu da se na Nacrtu i dalje radi.
“Konsultacije su i dalje u toku, postignuta je saglasnost oko glavnih elemenata sa sindikatima i ministarstvima, rad na Nacrtu će biti nastavljen i u narednom periodu. Zahvaljujemo se sindikatima na saradnji kako na dosadašnjem tako i u budućem procesu”.
“U Sindikatu medicinskih sestara i tehničara smatraju da bi ovo praktično omogućilo poslodavcu da odlučuje o svim materijalnim pitanjima, da poveća obim rada, a da se ionako male plate dodatno smanje. Najavljuju prikupljanje potpisa da se Nacrt zakona povuče”, kaže ona.
“Naša ideja je da zamolimo da pritisnemo zakonodavce da ovakav zakon povuku pa da sednemo svi zajedno, ako postoji prostora da se urade neki rezovi u zdravstvu da mi učestvujemo kao socijalni partner”, dodaje Ilić.
Nacrt Zakona mogao bi uskoro da se nađe u javnoj raspravi.
Osim odredbe da zaposleni protiv svoje volje mogu biti preseljeni na novo radno mesto do 50 kilometara udaljenosti, u Nacrtu su i odredbe koje na prvi pogled idu u prilog zaposlenima kao što je mogućnost uvećanja zarade i do 50 odsto ukoliko s epremaši radni učinak, dok majke dece do sedam godina mogu na svoj zahtev da pređu ne nepuno radno vreme. Nacrt predviđa da zdravstvenim radnicima rad nedeljom bude plaćen 20 odsto više.
Odredba koja ima negativan prizvuk je svakako ona zaposleni može biti obavezan da bude stalno dostupan radi pružanja neophodnih usluga korisnicima javne službe van svog radnog vremena, ako se ukaže takva potreba.
Pročitajte koje su još odredbe ovog Nacrta zakona:
- Zaposleni je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog zaposlenog ili u slučaju da na određenom radnom mestu nije zaposleno nijedno lice. Vrstu i trajanje poslova, iz stava 1. ovog člana, određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže do 30 radnih dana u periodu od šest meseci
- Zaposleni može da odbije rad po pismenom nalogu ako se radi o poslovima koji ne odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme koji se zahtevaju za poslove koje zaposleni obavlja na svom radnom mestu
- Ako zbog privremenog ili trajnog premeštaja dolazi do promene mesta rada, premeštaj se može izvršiti bez saglasnosti zaposlenog samo ako je mesto rada na koje se zaposleni premešta udaljeno manje od 50 km od mesta rada na kojem je zaposleni radio pre premeštaja. Zaposleni može da bude premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, u drugo mesto rada u drugom slučaju samo uz svoju pismenu saglasnost.
- Zaposleni može biti obavezan da bude stalno dostupan radi pružanja neophodnih usluga korisnicima javne službe van svog radnog vremena, ako se ukaže takva potreba (u daljem tekstu: pripravnost). Obaveza pripravnosti u javnoj službi utvrđuje se zakonom kojim se uređuje rad javne službe, a odluku o uvođenju pripravnosti donosi direktor javne službe kojom se naročito utvrđuje vreme pripravnosti i zaposleni koji su pripravni.
Trudnici, majci sa detetom do tri godine života, samohranom roditelju deteta do sedme godina života ili deteta koje je invalidno lice ili lice umereno do teško ometeno u razvoju, može se odrediti pripravnost samo uz njegovu pismenu saglasnost.
- Zakonom kojim se uređuje rad javne službe može da se uredi interno tržište rada u cilju planiranja kadrova u određenoj oblasti rada javne službe, ostvarivanja potreba javnih službi za kadrovskim kapacitetima, utvrđivanja podataka o radnim mestima u javnoj službama koja nisu popunjena, podataka o zaposlenima za čijim radom je prestala potreba, kao i podataka o drugim kadrovskim potrebama.
- Zaposleni sa detetom do sedme godine života ima pravo da na svoj zahtev, iz radnog odnosa sa punim pređe u radni odnos sa nepunim radnim vremenom najmanje sa polovinom punog radnog vremena. Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je radio sa nepunim radnim vremenom omogući prelazak na puno radno vreme na njegov zahtev a najkasnije do isteka okolnosti koje su bile osnov za prelazak na rad sa nepunim radnim vremenom.
- Rad zaposlenog na neodređeno i određeno vreme se prati se tokom cele kalendarske godine a vrednuje jednom u kalendarskoj godini do kraja februara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu. Izuzetno od ovog stava, ako se praćenjem rada zaposlenog u periodu od tri meseca neprekidno utvrdi da ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova u skladu sa zadatim radnim ciljevima, može se izvršiti vrednovanje njegovog rada i pre utvrđenog roka. Ne vrednuje se rad zaposlenog koji su u periodu vrednovanja radili manje od 6 meseci u prethodnoj kalendarskoj godini.
- Primena kriterijuma i merila vrši se ocenom njihove zastupljenosti u opisima poslova određenog radnog mesta i to tako što svaki kriterijum ostvaruje određeno procentualno učešće u ukupnoj vrednosti radnog mesta, od čega složenost poslova predstavlja 25%, kompetentnost 23%, odgovornost 20%, autonomija u radu 15%, poslovna komunikacija 8% i uslovi rada 9% vrednosti.
- Posebnim radnim okolnostima u oblasti zdravstva dobija se uvećanje od 20% od osnovne plate za svaki sat rada nedeljom
- Zaposleni kod poslodavca koji osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje opštim aktom u skladu sa zakonom o koji se uređuje sistem plata u javnom sektoru, ostvaruje pravo na uvećanje plate po osnovu postignutih rezultata rada i ostvarenog radnog učinka iznad standardnog ili očekivanog, koje može da iznosi do 50% njegove osnovne plate.
(Kurir.rs/Infozurnal.net/B92)