BEOGRAD - Pred Tužilaštvom za ratne zločine u toku je krivični postupak protiv 13 osoba za koje se sumnja da su učestvovali u pomaganju i skrivanju Ratka Mladića i Stojana Župljanina, a među njima se nalaze i visokopozicionirani pripadnik vojne bezbednosti u penziji, kao i dva visoka funkcionera sa lokalnog nivoa.
- Protiv 13 osoba, za koje imamo dovoljan stepen osnova ili osnovane sumnje, započeo je krivični postupak, protiv sedam lica on je u fazi predistražnog postupka, a protiv šest je započeta istraga u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, precizirao je Vukčević, koji nije mogao da kaže kada će i da li biti novih hapšenja, jer je "istraga živa stvar".
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je na konferenciji za novinare da se za pomaganje Mladiću, u okviru predmeta "Jataci", vodi krivični postupak protiv šest lica, od kojih je jedan general u penziji, a bio je visoki funkcioner vojne bezbednosti.
Enigma Aco Tomić?
Na pitanje ko je general u penziji, Vukčević nije želeo da precizira da li je reč o generalu Aci Tomiću, koji se u medijima pominjao kao pomagač.
"Za njega je data naredba o sprovođenju istrage, neću da kažem ime, a vi sami zaključite", rekao je Vukčević.
Za pomaganje Stojanu Župljaninu u toku je krivični postupak protiv sedam osoba, od kojih su dvoje imali visoke funkcije na lokalu.
Vukčević je rekao da su potpuno razotkrivena kretanja i sve osobe koje su bile u kontaktu ne samo sa Mladićem i Župljaninom, već i Goranom Hadžićem i Radovanom Karadžićem.
Kako je skrivan general Mladić
Kada je u pitanju istraga o pomagačima Ratku Mladiću, Vukčević je istakao da je Mladić nadležnim organima, odnosno članovima Akcionog tima, u jednom trenutku posle 2006. godine bio na "dohvat ruke" i da je ta akcija obavljena krajnje neprofesionalno, površno i traljavo.
"Da budem precizan, Mladić se nalazio na 200 metara od njih, a pošto nisu mogli da uđu u kuću u okolini Beograda gde se on skrivao, jer je vlasnik kuće bio u Beogradu, oni su ga pozvali i rekli mu da odmah dođe u stanicu milicije na Čukarici", rekao je Vukčević i dodao da pretres objekta nije izvršen, a da je Mladić dva dana posle te akcije napustio tu lokaciju.
Taj događaj se dodatno istražuje, naglasio je Vukčević i precizirao da je Mladić potom autobusom otišao u Lazarevo, gde je boravio pet godina, odnosno do hapšenja.
Vukčević je rekao da je on i ranije članovima Akcionog tima zamerio na načinu sprovođenja te akcije.
Vukčević je dodao da se Mladić krio u vojnim objektima do donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, naredbom komandanta Prve armijske oblasti, sa čim je bio upoznat načelnk Generalštaba Nebojše Pavkovića, koji bi takođe bio procesuiran da nije u Hagu.
Pre napuštanja tih objekata, kako je precizirao, podršku su mu osim Voda za zaštitu, koga su činili njegovi vojnici i saradnici iz vremena kada je bio aktivan, davao i tada visoki funkcioner vojne bezbednosti i to u vremenskom periodu od 15 dana, od 15. maja do 1. juna 2002. godine.
Posle toga Mladić napušta vojne objekte i preuzima ga mreža saradnika iz Vojske Republike Srpske, koju su predvodili Jovo Đogo, koji je u međuvremenu preminuo, i Stanko Ristić.
Oni su procesuirani pred sudom opšte nadležnosti, pred kojim se inače vodi postupak protiv 10 lica za pomaganje Mladiću, a presudu očekuju do 1. jula, rekao je Vukčević.
Vukčević je rekao da su saradnici iz Vojske Republike Srpske omogućavali Mladiću da se krije na 11 lokacija u Beogradu, a zatim u Sremskoj Mitrovici.
Nakon što su pohapšeni 25. januara 2006. godine, preuzima ga rodbina njegove supruge Bose i tada se skriva u mestu nedaleko od Beograda, gde je Akcioni tim propustio da ga uhapsi.
Uloga Radeta Bulatovića u skrivanju Mladića i Župljanina
Tužilaštvo se bavilo i ulogom direktora BIA Radeta Bulatovića, koji će, kako je Vukčević rekao, u svojstvu građanina biti pozvan da objasni "neke stvari", jer se pouzdano zna da iz Republike Srpske dovedeno lice koje mu je navelo 11 adresa na kojima se Mladić zaista skrivao.
Vukčević je rekao da je Bulatović potom naložio da se uhapsi Đogova i Ristićeva grupa, a da nije čekao da ga oni dovedu do Mladića.
"Iz nama neobjašnjivih razloga, time je faktički dao znak Mladiću da je mreža pomagača otkrivena", rekao je Vukčević.
On je dodao da je Bulatović, takođe, imao veze i sa slučajem Stojana Župljanina, koji je, kako je istakao, imao najorganizovaniju mrežu pomagača i osobe za kontakt u većem broju gradova koje su mu pružale pomoć.Bulatović je, kako je Vukčević objasnio, od jednog svedoka dobio infomacije o "šifrarniku" o skrivanju Župljanina, čitavih godinu dana pre nego što je on uhapšen.
Taj šifrarnik je bio ključan element istrage Tužilaštva, dodao je Vukčević.
"Uz analizu koje ovo Tužilaštvo uradilo nakon što je došlo do šifrarnika moglo se pretpostaviti gde se ili gde će se Župljanin skrivati", rekao je Vukčević i dodao da je on lično Bulatoviću poslao informaciju o lokaciji gde se Župljanin skriva, a da je akcija počela dva sata kasnije, u kom periodu mu je prethodno neko javio da pobegne ili da se ne vraća kući.
Vukčević je, međutim, rekao ne postoje podaci koji bi mogli dati dovoljan stepen sumnje za pokretanje krivičnog postupka protiv Bulatovića.
Saradnica Karle Del Ponte objavila da je Hadžić na optužnici
Kada je reč o Goranu Hadžiću, Vukčević je naveo da je na dan donošenja optužnice iz Haga bilo očigledno da je imao informaciju da se upravo on nalazi na optužnici i da je ta informacija procurela iz samog Tribunala.
"Jedna bliska i veoma poznata saradnica Karle del Ponte obavestila je uglednog beogradskog advokata o tome da se Hadžić nalazi na optužnici, a on je pozvao Hadžića u restoran hotela 'Metropol' i ponudio mu svoje usluge pred Tribunalom", rekao je Vukčević, koji nije želeo da imenuje o kojoj se službenici radi, ali je istakao da su o tome obavešteni Tribunal i glavni tužilac Serž Bramerc i da sada Hag "treba njom da se pozabavi".
On je dodao i da je presudan momenat koji je naterao Hadžića u skrivanje poziv koji je stigao iz saveznog Ministarstva inostranih poslova, iz kabineta tadašnjeg generalnog sekretara.
"Znamo da je nakon ovog poziva on napustio kuću", rekao je Vukčević i dodao da su istraženi svi motivi da neko iz tog kabineta to dojavi Hadžiću i da je ustanovljeno da su Hadžićeva majka i majka tadašnjeg generalnog sekretara, a budućeg ambasadora Srbije, veoma bliske.
On je, međutim, dodao da nema dovoljno dokaza da bi neko od tih lica bio krivično gonjen.
Karadžićevo skrivanje pomagla familija
Kada je reč o Karadžiću, Vukčević je naveo da su mu pomagali članovi uže familije, odnosno njegov brat Luka i članovi porodice, ali da postoje saznanja i da je određeni broj ljudi znao ko je doktor Dabić, kako se Karadžić predstavljao.
U tom smislu naveo je knjigu pesama za decu Mome Kapora "Ima čuda, nema čuda", u kojoj je nacrtan lik čoveka koji apsolutno izgleda kao Dabić.