Jun se smatrao dobrim mesecom za udaju zbog imena junij. Junona je bila rimska boginja, zaštitnica ljubavi i braka.
Leto je uopšteno dobro vreme za brak zbog sunčevog uticaja na plodnost. Tako je u Škotskoj popularan običaj da mlada “hoda sa suncem” – od istoka prema zapadu oko crkve, i to tri puta.
Najbolje vreme za sudbonosno "da" je kad se kazaljke sata kreću uzlazno – između 6 i 12 ili 18 i 24.
Novčić u mladinoj cipeli bio je zalog bogatstva mladog para. S druge strane, smatra se nesrećom ako suprug vidi venčanicu pre venčanja.
Dan pre venčanja mlada ne bi smela da isprobava odeću za venčanje, a ako se krojačica slučajno ubode na iglu i ostavi krvavu mrlju na venčanici, nemojte to uklanjati jer to mladoj može doneti večnu sreću.
Većina žena udaje se u belom, a to seže u vreme kraljice Viktorije koja je odlučila da se uda u beloj umesto tradicionalnoj srebrnoj boji haljine kraljevske neveste.
I deveruše štite mladu od nesreće. U srednjem veku se verovalo kako će slično obučene devojke zbuniti zle duhove koji su došli po mladu. Međutim, ukoliko se udate u plavoj haljini, u ljubavi će vas pratiti istina. Pre nego što izađe iz roditeljske kuće, mlada treba da baci pogled u ogledalo jer to donosi sreću.
Nipošto se, međutim, ne sme vratiti u kuću da se pogleda u ogledalo jer to nosi nesreću. Ako svatovi na putu nalete na jagnjad, žabe, pauke, crne mačke ili dugu – blago vama.
To se smatra srećnim znakom.
Oblačno nebo i vetar uzrokuju buran brak.
U vreme britanske dinastije Tudor za mladencima su se bacale cipele i smatralo se srećom ako su pogođeni oni ili kočija. Posle su se cipele vezivale za automobil.
I običaj da mlada baca buket preko ramena izvorno se izvodi iz vremena kad je mlada bacala jednu od svojih cipela preko ramena.