Deca se odgajaju kao božanstva što onemogućava njihovu pripremu za realan svet. Roditelji ih štite od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke jer deca postaju teška za komunikaciju.
"Savremena porodica zapravo je skup pojedinaca koji žive paralelne živote u istom stambenom prostoru. U njoj nema razgovora kakve pamte naši stari iz vremena sakupljanja oko ognjišta kada se, nakon radnog dana, pričalo o svemu životno važnom, mladež poučavala, hvalila, ukorevala… Institucija braka je u ozbiljnoj krizi. Olako se u njega ulazi, ali još brže izlazi. Početak svega je, čini se, u „svadbenim nadmetanjima“ porodica mladenaca – uskliku „zgazi ga“ mladinih pred oltarom i plemenskom likovanju mladoženjenih na nevestino uzimanje prezimena.
Supružnici često razvijaju takmičarske umesto partnerskih odnosa, a Bog nas je stvorio različite kako bismo mi stvorili porodicu", ocenjuje specijalista medicinske psihologije dr Vlajko Panović, klinički psiholog Vojno-medicinske akademije u Beogradu.
Govoreći o temi „Kriza savremene porodice“, dr Panović je istakao da se danas kroz razne New age filozofije forsira individualizam, meditativno spajanje sa „univerzalnom inteligencijom“ koje daje iluziju moći i čini čoveka potpuno nemoćnim za osećanje empatije, otupelog na bol i solidarnost. Nasuprot New age modelu stoji hrišćanski model vaspitanja, koji ostvarenje čovekove ličnosti vidi u kontaktu sa prirodom i drugim ljudima. Današnjem čoveku život je tehnički olakšan, ali istovremeno čovek je tehnikom zarobljen, usamljen i nesrećan.
"Imam sve više dece zavisnika od društvenih mreža i video-igrica sa kojima radim. Ne želim ni da pokušam da zaustavim točak istorije, ali moramo naći načina da se odredimo prema sadržajima savremenog doba, a da sačuvamo ono što je tradicionalno dobro. Odrastao sam u višečlanoj porodici u kojoj je deda organizovao obaveze nama deci, a mi bezuslovno prihvatali. Danas imamo porodice u kojima decu ne mogu da nauče da izbace smeće, ručaju na vreme… Teško se prihvataju uloge što otežava usvajanje radnih navika. Takođe, postoje teškoće u postavljanju granica… Deca se odgajaju kao božanstva što onemogućava njihovu pripremu za realan svet. Roditelji ih štite od obaveza i onda upadaju u sopstvene zamke jer deca postaju teška za komunikaciju. Nedostaje zajedničko vreme i spontani porodični izlasci. Savremene porodice sve teže nalaze mesto i vreme za to, a time nedostaju razgovori, takt i strpljenje u međusobnim odnosima", deo je bogatog terapeutskog iskustva dr Vlajka Panovića.
"Deca se moraju naučiti racionalnom korišćenju mobilnih telefona i kompjutera. Moramo biti obazrivi i voditi ih ka onome što će im pomoći da sebe definišu kao ljudska bića. Da ih usmerimo da osvajaju percepciju lepote i dobrote, razvijaju toleranciju i ne ismevaju različite od sebe", savetuje iskusni lekar.
"Sve je manje radosti u ljudskim životima. Današnji čovek je sve više adaptiran, a sve manje gospodar svog vremena za razgovor i spontano mišljenje. Pored roditeljskih, deca usvajaju i poruke preko televizije i interneta. Umovi su im prepuni slika što remeti maštu, neophodnu za kreaciju. Virtuelni svet se meša sa realnim, a gubitak testa realnosti je prvi kriterijum ludila. Ne treba paničiti, ali zamisliti se moramo", ukazuje dr Vlajko Panović.
"Do sedme godine kod dece bi trebalo izgraditi tri tabua: agresiju, autoagresiju i incest. Danas, ističe dr Panović, dešava se da deca prekrše neki od tabua i pre izgrađivanja. Važno je da u životima dece svi mi odrasli budemo aktivno prisutni, pomognemo im pri odabiru sadržaja koji će im biti na spasenje, a ne na podsticaj adrenalina, uzbuđenje kakve mahom nudi spoljni svet, zaključio je dr Vlajko Panović.
(Kurir.rs/Zelena učionica/Foto Printscreen/Profimedia)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Nepoželjno ponašanje: Da li treba ignorisati napade besa kod dece?