Više od 20 šefova država i vlada, jedan bivši kralj i više stotina zvaničnika prisustvovali su današnjoj komemoraciji u Evropskom parlamentu u Strazburu povodom smrti bivšeg kancelara Nemačke Helmuta Kola.
Oni su naglasili da je Kol doprineo ujedinjenju Evrope i doveo de pomirenja bivših protivnika na kontinentu.
Kovčeg prekriven evropskom zastavom koji je unelo osam nemačkih vojnika, postavljen je na postolje u centru sale za ovu ceremoniju, prvu takvu u istoriji Evropske unije.
Tri venca su ispred kovčega: jedan u bojama Nemačke, drugi Evropske unije i treći njegove supruge, na kojem piše "S ljubavlju, Majke".
"Helmut Kol bio je pravi Evropljanin i prijatelj. Evropa mu duguje mnogo", rekao je uoči ceremonije predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
Kol je umro 16. juna, u 88. godini. Bio je tvorac ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine i najduže od svih od Drugog svetskog rata bio je kancelar (1982-1998).
Kol je bio zagovornik širenja Evrope na istok i s francuskim predsednikom Fransoa Miteranom glavni arhitekta Mastrihtskog ugovora EU i uvođenja zajedničke evropske valute - evra.
Još za života je postao istorijska ličnost konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), i smatra se da njemu sadašnja kancelarka Angela Merkel duguje svoj politički uspon 1990-ih godina.
"Njegovo nasleđe za Evropu je ogromno", rekao je Junker i dodao da na ceremoniji govori kao prijatelj, a ne kao zvaničnik.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev rekao je na komemoraciji u Strazburu da je "Kol bio tvorac svetskog poretka", i dodao da će pokojn kancelar u Rusiji ostati zapamćen kao "prijatelj, mudra i iskrena osoba".
Bivši američki predsednik Bil Klinton rekao je da je Kol pružio šansu da "budemo uključeni u nešto veće od nas samih, od naših mandata ili prolaznh karijera".
Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani rekao je da Kol zaslužuje "počasno mesto u panteonu Evrope" zbog toga što je bez oklevanja pružao ruku prijateljstva novim demokratijama u istočnoj Evropi posle pada Gvozdene zavese.
Nemačka kancelarka Anbgela Merkel koja je bila ministarka za vreme Kola tokom 1990-ih, rekla je da bi mogla da ispriča mnoge anegdote o njemu ali da sve to bledi prema njegovim životnim dostignućima.
Merkel je rekla da je Kol promenio živote mnogih širom cele Evrope.
"Životi miliona ljudi bili bi mnogo drugačiji bez Helmuta Kola- uključujući i moj život. Dragi Helmute Kole, zahvaljujući tebi ja stojim ovde danas. Hvala za šansu koju si pružio meni i mnogim drugim", rekla je Merkel.
Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da je Kol za Francusku bio važan sagovrnik i saradnik ali više od toga bio je prijatelj. Makron je rekao da su došli danas da odaju počast tragu koji je on ostavio u istoriji.
Francuski predsednik Emanuel Makron doputovao je s bivšim predsednikom Nikolom Sarkozijem.
Ceremoniji je prisustvovalo 17 vođa EU, među kojima i britanska premijerka Tereza Mej. Španiju predstavljaju bivši kralj Huan Karlos i bivši premijer Felipe Gonzales, a Italiju bivši predsednik Evropske komisije i bivši premijer romano Prodi. U ime Portugala došao je Žoze Manuel Barozo, bivši predsednik Evropske komisije i bivši premijer.
Mnogi lideri koji su sarađivali s Kolom, kao što su Žak Delor, Valeri Žiskar Desten, Žak Širak i Rus Mihail Gorbačov nisu mogli da dođu na ceremonij zbog zdravlja.
Na ceremoniji je govorilo osam zvaničnika među kojima predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Njegova supruga je želela da govore ; bivši španski premijer Felipe Gonzales, bivši američki predsednik Bil Klinton i ruski premijer Dmitrij Medvedev.
Prvi put se u istoriji Evropske unije organizuje ceremonija odavanja počasti jednom od troje vođa koji su proglašeni počasnim građanima Evrope, rekao je Junker. Druga dvojica su Francuzi Žan Mone koji je umro 1979. i Žak Delor, koji ima 91 godinu.
Posle komemoracije u Strazburu, kovčeg s telom Kola biće helikopterom prenet u Nemačku u Ludvigshafen, gde je živeo, a potom u Špajer, gde će biti sahranjen.
(Kurir.rs/Beta)
Foto EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Skandal! "Beograd na vodi" nas košta 1,3 milijarde evra!