Danas se dosta govori o tome koliko je važno da mladi, pa čak i deca uče da programiraju, koliko je programiranje unosna karijera i kako će programeri u budućnosti biti sve traženiji. Ipak, i dalje postoje brojne zablude koje mnoge sprečavaju da se upuste u proces učenja ove veštine.
Neki smatraju da je to neka teška nauka, da je samo za dobre đake, drugi misle da su prestari, a treći da su premladi... Čak i oni koji bi se upustili u proces učenja imaju zablude o tome kako treba da se uči i kako uopšte izgleda posao programera. Ako i vi imate neke nedoumice i još uvek niste sigurni u to šta je ispravno a šta nije, oslobodite se ovih pet zabluda i počnite da programirate.
Treba da naučim najbolji programski jezik
„Najbolji“ programski jezik? Najbolji jezik je samo onaj koji odgovara vašem trenutnom cilju, bilo da je u pitanju rad ili školovanje. Drugim rečima, ne postoji najbolji programski jezik. Sve zavisi od toga šta želite da uradite uz pomoć njega.
Kada je u pitanju težina savladavanja, postoje neke razlike, pa se tako mogu izdvojiti neki jezici koji su primereniji za početnike.
Python je, na primer, dobar kao jezik za potpune početnike zbog svoje jednostavnosti, čitljivosti i fleksibilnosti.
Java je takođe jezik koji je lako naučiti i najbolje od svega je to što ima obimnu dokumentaciju i odličnu programersku zajednicu koja je vrlo aktivna i spremna da pomogne, a slično je i sa jezikom #C.
Nakon toga, na vama je da odlučite uz pomoć kojih alata želite da radite, a možete ih birati na osnovu brzine, karakteristika, kompatibilnosti, održavanja itd.
Potrebno mi je samo nekoliko nedelja da potpuno savladam programski jezik
Nažalost, ovo nije tačno u većini slučajeva ili bar u 99,9% slučajeva. Mnogi početnici, a pogotovo mladi, misle da mogu da sednu i uz nekoliko tutorijala i onlajn izvora savladaju programiranje za kratko vreme. Kada shvate da je to nemoguće, ostavljaju sve i odustaju, pravdajući se kako su „netalentovani“. Tako odustanu i od svog sna da postanu programeri video-igara ili od svoje ideje za odličnu aplikaciju za mobilne uređaje.
U stvari, možete da provedete nekoliko nedelja i da naučite da programirate na početničkom niovu, ali potrebne su godine da savladate programiranje. Kao i crtanje, programiranje zahteva interesovanje i strpljenje, a većina stvari koje napravite na početku može da bude od male koristi. Da biste postali dobar programer, trebalo bi da se osećate veoma dobro svaki put kad ne uspete u nečemu, jer to je jedini način da napredujete.
Treba da zapamtim sve sintakse i ne smem da tražim pomoć
„Ako uspem da programiram bez ičije pomoći i smernica, zapamtiću sve i postaću pravi profesionalac koji može da gradi sve od nule.” Pogrešno. Istina je da, zapravo, uopšte ne morate da brinete o pamćenju sintaksi, pošto ćete pisati isti kôd na hiljade puta pre nego što sami budete stvorili okvir.
Google, IDE i okviri nisu stvoreni iz dosade – oni su posebno dizajnirani da vam pomognu da brže programirate. Najbolje je da koristite IDE sa preporukama sintaksi i konsultujete Google kad god naiđete na neki problem koji nikako ne uspevate da rešite. Usvajanje okvira će vam pomoći da razumete šta programski jezik radi, a i do kojih granica može da ide. Onda kada ste dovoljno napredovali eksperimentišite sa specifičnim programskim funkcijama.
Ne mogu da napišem toliko linija koda
Mnogi početnici u programiranju se uplaše kada prvi put gledaju izvor web stranice i vide da tamo ima oko 4000 linija koda. Međutim, iako HTML nije programski jezik, njegov sadržaj skoro odražava ono što svaki kôd fajl sadrži.
Ako obratite pažnju, videćete da su to samo gomile kodova koji se sastoje od ponavljajućih izjava, metoda i petlji. Programeri uglavnom koriste iste principe koji se uče na početnim i srednjim nivoima da bi od toga stvorili i jednostavna i komplikovana rešenja. I kada se naviknete na to, osetićete da je i 10.000 linija koda dečja igra.
Programiranje nije za žene
Ovo je jedna od zabluda sa kojima se bore razne organizacije širom sveta. A ova zabluda zaista nema nikakve veze sa realnošću. Žene su uvek bile na vrhu lista uticajnih programera, a i sada su tamo. Evo jedne kratke liste:
Ejda Lavlejs je bila prvi programer na svetu.
Grejs Mari Hoper razvila je prvi prevodilac za programski jezik.
Adel Goldstajn je pomogla da se stvori prvi elektronski digitalni računar na svetu.
Žan D. Samit razvila je programski jezik FORMAC, varijaciju FORTRAN-a.
Marisa Majer je bila jedan od prvih programera u Guglu.
Uticaj žena u oblasti programiranja je očigledan, ali uticaj raznih kulturoloških i društvenih normi je ono što i dalje stvara velike razlike u broju muških i ženskih programera. Ako je programiranje ono što želite da radite, ni pol ni godine ni bilo šta drugo ne bi trebalo da vas spreče u tome.
Ukoliko ste se oslobodili svih zabluda i spremni ste da počnete da učite da programirate, više o mogućnostima edukacije u oblasti programiranja možete da saznate na ovom linku.