Apelacioni sud u Beogradu prošle srede, 28. juna, objavio je na svom sajtu da su svi lekari sa Instituta za onkologiju i radiologiju uhapšeni u aferi "citostatik" za koju je bio optužen i pokojni doktor Nenad Borojević.
Ove godine se navršilo tačno pet godina od (samo)ubistva dr Nenada Borojevića, nekadašnjeg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS), koji je optužen u aferi “citostatik” u okviru akcije “Kraba” a njegova smrt sve do danas ostala je nerazjašnjena. Sa druge strane, sve njegove kolege koje su se zajedno sa njim našle na optuženićkoj klupi u ovoj aferi, krajem juna i pravosnažno su oslobođeni krivice.
Pored Borojeviča u aferi “citostatik” u junu 2010. godine uhapšeni su i tadašnji načelnik Odeljenja pedijatrije IORS-a Zoran Bekić, tadašnja načelnica apoteke na Institutu za onkologiju Ivana Popović i tadašnji zamenik direktora Instituta Zoran Tomašević. Policija je uhapsila i predstavnike nekoliko farmaceutskih kompanija.
Borojević, Bekić, Popović i Tomašević optuženi su da su prilikom sprovođenja nabavki citotoksičnih lekova za potrebe Instituta, zahtevali i dobijali mito od predstavnika farmaceutskih kuća, koje distribuiraju te lekove, kako bi favorizovali njihovu nabavku i potrošnju.
Tačno šest godina od ove afere, svi lekari sa Instituta su oslobođeni krivice.
Apelacioni sud u Beogradu je prošle srede, 28. juna objavio na svom sajtu prvostepenu odluku u kojoj se navodi da su Bekić, Popović i Tomašević oslobođeni krivice. Protiv Nenada Borojevića, postupak je obustavljen 2012. godine pošto je pronađen mrtav u Košutnjaku.
– Po oceni Apelacionog suda, pravilno prvostepeni sud nalazi da ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni Zoran Bakić, zajedno sa pokojnim Nenadom Borojevićem, bio suorganizator organizovane kriminalne grupe, jer da bi postojalo zločinačko udruživanje potrebno je dokazati postojanje zločinačkog plana, podele posla, postojanje metoda i homogene strukture grupe kao i postojanje konkretnih radnji što sve tužilaštvo u ovom postupku nije uspelo da dokaže.
U odnosu na okrivljenu Ivanu Popović, po oceni Apelacionog suda, pravilno prvostepeni sud nalazi da nema dokaza da je izvršila produženo krivično delo primanja mita, Takođe, i u odnosu na okrivljenog Zorana Tomaševića, po nalaženju Apelacionog suda, pravilno ga je prvostepeni sud zbog nedostatka dokaza oslobodio od optužbe da je izvršio produženo krivično delo primanje mita – između ostalog se navodu u prvostepenoj odluci Apelacionog suda.
Dr Borojević, je zbog malverzacija koje su im se stavljale na teret u pritvoru isprva proveo oko 11 meseci, posle kojih je pušten. Odmah pošto je pušten vraćen je u privor, a takvu situaciju doživeo je još jednom. Konačno, na slobodi se našao krajem 2011. kada mu je stavljena nanogica.
Posle nepune dve godine od hapšenja, pronađen je obešen na Košutnjaku 11. januara 2012. godine. Te srede, oko 11.35 časova pronašao ga je slučajni prolaznik u šumi na uglu ulica Kneza Višeslava i Blagoja Parovića. Visio je o granu drveta u poluklečećem položaju, sa nogama na zemlji, a vrat mu je bio polomljen. Pored njega je pronađen novčanik.
Posle obavljenog policijskog uviđaja, telo je odvezeno na Institut za sudsku medicinu, a obdukcija je kako su tada mediji pisali, pokazala da je uzrok Borojevićeve smrti vešanje. Forenzičari, takođe, navodno nisu utvrdili ništa sumnjivo što bi ukazivalo na ubistvo.
Iako su tadašnje analize, prema izjavama zvaničnika, pokazale da sve ukazuje da je dr Borojević izvršio samoubistvo, porodica, prijatelji ali i deo javnosti u to je sumnjao. Slučaj se našao pod velom tajni jer je Borojević nekoliko puta puštan da se brani sa slobode pa vraćan u pritvor, a i nekoliko dana pre smrti, prvi put je progovorio u medijima o aferi.
Takođe, veče pre nego što je pronađen na Košutnjaku trebalo je da ode sa suprugom Draganom i ćerkom Sofijom na večeru, na koju se nije pojavio.
Najviše sumnji u to da je Borojević sam sebi oduzeo život, iznosio je bivši tužilac Zoran Jakovljević, koji je bio ubeđenja da je nekadašnjeg direktora Instituta i profesora na Medicinskom fakultetu neko ubio. Tada je za Press ispričao da mu se Borojević i poverio da će ga neko ubiti.
– Znate li da je on zatečen u maltene klečećem polužaju. Ja sam 15 godina bio tužilac, i znam da nekome, ko je težine kao što je on koji je imao više od 100 kila, sigurno treba da skoči sa par metara visine da bi mu se vrat polomio. To po meni nije moglo da se desi. A, i, Nenad je daleko od suicidnog stvorenja. Nije imao vozačku dozvolu, sedao je u auto koji je njegova žena vozila. Nenad je čovek koji, da je rešio da se ubije, sigurno bi se pojavio na večeru koju je zakazao ženi i ćerki – rekao je tada za Press Jakovljević.
Još je dodao da mu je Borojević po treći put u ponedeljak uveče rekao da će ga neko ubiti.
– Prvi put mi je to rekao kada je prvi put izašao iz zatvora, drugi put kada izašao 9. novembra, pa sad u ponedeljak. Još onda sam ga pitao zbog čega ima takav utisak. Rekao mi je: “Zoki, shvati jednu stvar. Pomislio sam da mi se sve ovo dešava zbog posla. Prošlo je skoro godinu dana, ja više nisam u tom poslu, a ovo se ne zaustavlja. Kaži mi molim te do kuće šta mi se dešava?” Znam da je problem nastao tako što se zamerio državnim moćnicima i onima koji vode ovu državu iz senke – ispričao je pre pet godina Jakovljević.
Ipak, da je reč o samoubistvu, moglo se zaključiti i na osnovu oproštajnog pisma koje je Borojević ostavio, a koje je stiglo sat vremena po otkriću njegovog tela u Košutnjaku. Supruga Dragana je, navodno, prepoznala rukopis.
– Draga moja, hvala. Molim te da obratiš pažnju na garderobu. Nisam izdržao – sadržaj je pisma koje je Borojević uputio svojoj supruzi.
Sve to nije bilo dovoljno da šokirana javnost poveruje da se dr Borojević ubio. Pravu istinu, možda nećemo saznati.
(Kurir.rs/Telegraf.rs)