Advokat Uroš Tešmanović kaže za Kurir da je najneobičnije što se ovde ne radi o eksproprijaciji, odnosno davanju zemljišta za neko javno dobro, školu, vrtić ili slično, već o isključivo komercijalnoj nameni
Protekcija koju je na tacni dobio arapski investitor za gradnju „Beograda na vodi“ srpski vlastodršci pokušavali su da sakriju od građana Srbije raznim podmuklim metodama.
Jedan od najbrutalnijih načina bilo je tajenje ugovora, a kada je pritisak javnosti postao prevelik, diktator Aleksandar Vučić i njegova politička i biznis klika pokušali su da prikriju prave dilove tako što su objavili verziju ugovora na srpskom jeziku koja se u znatnom delom razlikuje od one na engleskom.
Na to i danas, više od dve godine od potpisivanja, upozoravaju brojni stručnjaci, među njima i ekonomista Milan Kovačević.
- Na osnovu takvog sporazuma donet je prostorni plan i priložen uz ugovor o zajedničkom ulaganju, a ugovoreno je da ga više ne može menjati domaća vlast, ali može strani ulagač. Ovakva protekcija za ulaganja iz jedne zemlje šteti višestruko - napominje Kovačević.
Advokat Uroš Tešmanović kaže za Kurir da je najneobičnije što se ovde ne radi o eksproprijaciji, odnosno davanju zemljišta za neko javno dobro, školu, vrtić ili slično, već o isključivo komercijalnoj nameni.
- Ne znamo i dalje ko je vlasnik svega toga, ko šta tačno daje i dobija. Ceo taj poduhvat obeležila je opšta netransparentnost, koja automatski stvara sumnju u njegovu izvodljivost. Ako je jedna ugovorna strana država, a druga privatni investitor, onda za građane ne bi smeli da postoje tajni delovi ugovora - naglašava Tešmanović.
Kurir / E. K.
Foto: Vladimir Šporčić