Kampanja pred izbore za predsednika, održane 2. aprila, koštala je ukupno 1,33 milijarde dinara, a kandidat SNS Aleksandar Vučić raspolagao je sa oko 60 odsto ukupnih prihoda obezbeđenih za kampanju.
Prema istraživanju Danasa, to je više nego svih deset preostalih kandidata zajedno, pokazali su izveštaji o troškovima izborne kampanje političkih subjekata koji su bili predlagači predsedničkih kandidata, a koje je nedavno objavila Agencija za borbu protiv korupcije.
U istraživanju Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), koja je analizirala te izveštaje, kao i zvanične podatke Ministarstva finansija, Republičke izborne komisije (RIK) i drugih državnih organa u vezi sa izborima u poslednjih pet godina, navodi se da je koalicija oko SNS, kao Vučićev predlagač, uknjižila značajnu finansijsku prednost kako zbog toga što je on pobedio u prvom krugu, zbog čega po Zakonu o finansiranju političkih stranaka ima pravo na ubedljivo najviše "sredstava iz budžeta", tako i zbog toga što je ta koalicija uspela da obezbedi daleko više sredstava nego preostali predlagači i iz vanbudžetskih izvora koje zakon poznaje.
Vučić je, naime, iz državnog budžeta dobio 407.390.064 dinara, a svi drugi predsednički kandidati po 29.170.909 dinara, što je prednost od 378.219.155 dinara u odnosu na svakog od njih.
Izuzeci od ovakve "matematike" su Ljubiša Preletačević Beli (Luka Maksimović), koji iz budžeta nije podigao celokupni budžetski iznos na koji je imao pravo, već svega 1.002.664 dinara, i Miroslav Parović, koji je izgubio pravo na "budžetski dinar" jer nije prešao cenzus od jedan odsto glasova izašlih birača.
Koalicija koja je kandidovala Vučića uspela je, međutim, da obezbedi i dvostruko veći iznos "sopstvenih prihoda" (115.000.000 dinara) nego svih deset drugih predlagača zajedno (ukupno 58.643.840 dinara).
Prikupila je, recimo, i tri i po puta više "priloga fizičkih lica" (274.571.500 dinara) nego devet drugih predlagača zajedno, koji su pribavili ukupno 738.239,16 dinara.
U tom pogledu približno je mogla da joj parira jedino Grupa građana "Moramo bolje" koja je kandidovala Vuka Jeremića, a kojoj su građani donirali 223.913.264,12 dinara.
Za Vučićevu kampanju hiljade građana doniralo po 40.000 dinara, Vuk Jeremić sebi uplatio 700.000
Poređenja između učesnika
Aleksandar Vučić (njegov predlagač) obezbedio je za kampanju ukupno 799.961.564 dinara. Priloge za kampanju, u linearnom iznosu od 40.000 dinara, dalo je oko 7.000 fizičkih lica. Pojedini mediji su tvrdili da su ih uplaćivali i nezaposleni građani ili socijalni slučajevi, kojima je navodno novac prethodno davala SNS, najčešće u kešu.
"Prilozi pravnih lica i međunarodnih političkih udruženja" iznosili su 3.000.000 dinara. Koalicija koja ga je kandidovala nije imala "kredite i zajmove".
Ukupni prihodi u kampanji drugoplasiranog Saše Jankovića iznosili su manje od četiri odsto Vučićevih prihoda (30.872.929,25 dinara). Od priloga fizičkih lica obezbeđeno je 1.372.020,25 dinara, a od priloga pravnih lica i međunarodnih političkih udruženja 330.000 dinara. Prilozi fizičkih lica kretali su se od 200 dinara do 100.000 dinara. Grupa građana "Za Srbiju bez straha", koja ga je kandidovala, nije imala sopstvena sredstva i nije podizala kredite i zajmove.
Trećeplasirani Preletačević je za celokupnu kampanju inkasirao svega 2.511.152,91 dinara, što je neverovatnih 0,31 odsto Vučićevih prihoda. Više od polovine novca (1.431.038,91 dinara) obezbeđeno je iz priloga fizičkih lica, koja su donirala od 100 do 50.000 dinara. Grupa građana "Beli - samo jako" koja ga je kandidovala, nije imala sopstvena sredstva, niti je uzimala kredite i zajmove.
Vuk Jeremić, koji je izbore završio na četvrtom mestu, bio je na drugom mestu po prihodima za kampanju (261.794.608,12 dinara), koji su predstavljali trećinu (32,72 odsto) Vučićevih prihoda. Od pravnih lica i međunarodnih političkih udruženja inkasirao je 8.710.435 dinara. Grupa građana koja ga je kandidovala nije imala sopstvenih sredstava, niti je uzimala kredite i zajmove.
Njegov najveći prihod u kampanji činili su prilozi fizičkih lica (85,53 odsto ukupnih prihoda). Pojedinačni iznosi priloga oko 400 građana bili su najveći u predsedničkoj kampanji - kretali su se od 6.000 do čak 920.000 dinara, a najveći broj njih iznosio je oko 500.000. Na čelu liste građana - donatora nalazio se Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i šef kabineta Vuka Jeremića kao predsedavajućeg Generalne skupštine UN, koji je donirao 795.000 dinara. Iza njega na listi je sam Jeremić, koji je sebi uplatio 700.000 dinara. Pojedini tabloidi iznosili su sumnje da su na listi donatora i bliski rođaci Jeremića i njegove supruge, a da je reč o "upumpanim donacijama iz inostranstva koje su samo raspoređene na pouzdane ljude".
Većina ujednačeno
Od "nižerangiranih" predsedničkih kandidata najveće prihode u kampanji imala je SRS, koja je kandidovala Vojislava Šešelja (84.725.909 dinara). Slede prilično ujednačeni prihodi predlagača Nenada Čanka (32.045.909 dinara), Aleksandra Popovića (31.280.699 ), Boška Obradovića (30.293.749), Milana Stamatovića (29.849.689) i Saše Radulovića (29.170.909). Najniže prihode imao je predlagač Parovića (2.162.770 dinara).
Kada je pobedio na predsedničkim izborima, Tomislav Nikolić je imao tri puta manje novca za kampanju od Vučića.
Skuplja kampanja nego 2012.
Izborna kampanja za ovogodišnje predsedničke izbore bila je, inače, za četvrtinu skuplja (24,66 odsto) nego kampanja za predsedničke izbore 2012. godine, kada je za tu namenu obezbeđeno 1.005.565.903,42 dinara, odnosno 329.103.984,86 dinara manje nego ove godine. Vučić je raspolagao sa čak tri puta više sredstava za kampanju nego Tomislav Nikolić, koji je 2012. godine za tu namenu imao 255.811.738,60 dinara, a takođe pobedio na izborima, i bio kandidat SNS, koja je tada bila u opoziciji.
Toliko velika razlika u prihodima posledica je ne samo činjenice da je Nikolić pobedio u "budžetski manje isplativom" drugom krugu, već i okolnosti da su 2012. godine, zajedno sa predsedničkim, održani i parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, što umanjuje "cenu" svakog od pojedinačnih izbornih nadmetanja. Do disproporcije je došlo i zbog toga što je Vučić uspeo da "povuče" iz vanbudžetskih izvora čak 385.895.363 dinara više nego Nikolić, pre svega kroz značajno veće iznose priloga građana i pravnih lica, te sopstvenih sredstava predlagača. U Nikolićevoj kampanji prilozi fizičkih lica bili su simbolični, a nije bilo "ni dinara" sopstvenih prihoda ili priloga pravnih lica.
Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, za pokrivanje troškova izborne kampanje država izdvaja iznos od 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. Na predsedničkim izborima svaki učesnik pre održavanja izbora dobija 50 odsto budžetskih sredstava, u jednakim iznosima za svakog od njih. Ako predsednik Republike bude izabran u prvom krugu, preostalih 50 odsto dodeljuje se predlagaču kandidata koji je izabran. Ako se, pak, predsednik bira u drugom krugu, preostalih 50 odsto budžetskih sredstava se ravnopravno deli predlagačima dva kandidata koji učestvuju u tom krugu.
Zaključci
Koalicija oko SNS, koja je kandidovala Vučića, imala je ubedljivo najveće prihode iz državnog budžeta, kao i dva puta veći iznos "sopstvenih prihoda" nego svih deset Vučićevih protivkandidata zajedno.
Za Vučićevu kampanju identične priloge od 40.000 dinara dalo je više od 7.000 građana, što je veći iznos od priloga građana za kampanju devet Vučićevih protivkanidata zajedno.
Vuk Jeremić je imao najveće pojedinačne priloge građana, koji su iznosili uglavnom 500.000, a dostizali i 920.000 dinara.
Kampanja za ovogodišnje predsedničke izbore bila je za četvrtinu skuplja nego kampanja za predsedničke izbore 2012. godine, a Vučić je za kampanju imao čak tri puta više novca od Tomislava Nikolića, koji je pobedio na tim izborima, takođe kao kandidat SNS-a.
U poslednjih pet godina za izbore na centralnom nivou, kojih je bilo pet, iz državnog budžeta izdvojeno je najmanje devet milijardi dinara, od kojih više od 60 odsto za nepotrebne vanredne izbore, kojih je bilo tri.
Za iznos budžetskih sredstava opredeljenih za vanredne parlamentarne izbore 2014. i 2016. godine Skupština Srbije je mogla da radi skoro 22 meseca.
Zbog vanrednih parlamentarnih izbora 2012. i 2014. godine ukupna pauza u donošenju zakona iznosila je 11 meseci.
(Kurir.rs/Danas, Zorica Miladinović, Foto: AP, Zorana Jevtić, Marina Lopičič, Profimedia, Shutterstock)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Potresno, izvršitelji pokušali invalida da izbace na ulicu!