RODITELJI UKRADENIH BEBA VAPE ZA ISTINOM: I srpska operska diva Radmila Smiljanić pola veka traži svoju ćerkicu
Nekoliko hiljada roditelja koji sumnjaju da su im bebe otete iz porodilišta i bolnica sa zebnjom čeka formiranje mešovite nezavisne komisije, o kojoj su se roditelji dogovorili sa Direkcijom policije, i za koju očekuju da će uskoro dobiti zeleno svetlo od vlade. Duboko veruju da će tada biti otvorene ozbiljne istrage koje će razvejati sumnje o sudbini njihove dece.
Jedna od majki koja sumnja da joj je dete oteto je i čuvena operska primadona Radmila Smiljanić, nekadašnja prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu, danas član Senata Republike Srpske. Prvi put se porađala na katolički Božić, 1970. godine, u GAK "Narodni front".
- Devojčica je bila toliko vitalna i tako je glasno plakala da je doktor koji me je porađao rekao: "Evo još jedne operske pevačice!" I mužu su rekli: "Imate dve lepotice, dve pevačice." Videla sam je kad su mi je doneli u boks, mazila sam je. Sve je bilo u redu. Znam da tek rođene bebe ne vide, ali ću zauvek zapamtiti njene crne oči, činilo mi se da me prodorno gleda - priča poznati sopran.
Više ne prolazi pored "Fronta", osim kad ide u "Ruski dom".
- Dan posle porođaja, vidim sve bebe nose, a moje nema. Došla je doktorka pedijatar i pitala me da li sam pila lekove tokom trudnoće, da li sam imala bolove, i tek na kraju mi je rekla da se moja beba ne oseća dobro, da je iskrvarila na nos i usta, i da je u inkubatoru - seća se.
Kada su joj rekli da je bebi loše, potrčala je bosa ka pedijatriji, ali je pala i vratili su je u krevet. Tek posle podneva rekli su joj da je beba umrla tog dana. Mada su ona i suprug tražili rezultate obdukcije, nisu dobili. Posle tri godine rodila je sina Nikolu, operskog pevača.
Kada se početkom dvehiljaditih otvorila "afera nestalih beba", počeo je da radi crv sumnje. Išla je ulicom i gledala devojke, upoređivala da li neka liči na nju. A onda je na nekoj svadbi upoznala medicinsku sestru iz "Narodnog fronta", koja joj je pomogla da vidi bolničke knjige. Našla je dva papira. U jednom piše da je beba umrla 26. decembra, a u drugom 27. ujutro. To je podgrejalo sumnje. Do danas ne shvata ni zašto niko nije hteo da joj da posmrtne ostatke odojčeta, ako je zaista umrlo:
- Majka ga je donela na svet, majka ima pravo i da ga dobije i sahrani. Kao vernik, nadam se da će nas crkva uzeti u zaštitu i da će se uključiti.
Postoje dani kada sanja ženu za koju oseća da joj je kćerka kako ulazi u sobu i gleda je u oči. O tome nije nikom pričala, da bi joj jedna vidovita žena rekla da zna za taj san, i da ga sanja onih dana kada joj je kćerka u Beogradu. Navodno, živi u Nemačkoj, kod roditelja koji su je kao odojče usvojili. Radmila se i dalje nada da će kćerka pronaći nju, kada već ona nije uspela.
Milanki su nestali sin i brat
Milanka Momčilović iz Kragujevca sumnja da su joj na rođenju oteti i brat i sin! Kada je kragujevačka "Svetlost" 2002. počela da piše o nestalim bebama, deda joj je ispričao kako ga je 1976, kada se njegova kćerka, a Milankina majka, porađala, pozvao jedan doktor da časti zato što je dobio unuka. Zaputio se sa flašom vinjaka u bolnicu, da bi tamo zatekao svoju ženu i zeta kako plaču. Rečeno im je da je beba mrtvorođena.
Kada je počela da istražuje sudbinu svog deteta, Milanka je otkrila da se papiri ne slažu ni kod njenog brata. Po protokolu porođaja, on se rodio sa 2.950 grama i 52 centimetra, a u obdukcionom nalazu piše da je beba imala 3.200 grama i 53 centimetra. Bolnica je sama prijavila dete matičaru kao živorođeno. Upisano je u knjizi rođenih bez imena, prezimena i matičnog broja. Ali podataka o njemu kao umrlom u knjizi umrlih - nema!
- Mislim da sam našla osobu koja je možda moj brat, ali neću nikome da uništavam život dok ne budem sto odsto sigurna - kaže Milanka.
Što se tiče njene prvorođene bebe, porođaj je počeo 19. februara 1999. u kragujevačkom porodilištu. Babica koja ju je primila slušala je tonove i rekla: "Sve je u redu. Neka je gužva, uskoro će doći doktori." Odveli su je na ultrazvuk da bi joj doktor grubo rekao da joj je beba već tri dana mrtva u stomaku. Počela je da plače, a on da viče. Gađala ga je klompom.
Danima je Milanka tražila da joj poslednji put pokažu sina, ali joj nije dozvoljeno. U odvojenim razgovorima njoj i mužu rekli su da se mrtvo dete ne može videti jer je "pataanatomski otpad". Izašla je iz bolnice bez otpusne liste i obdukcionog nalaza. Dolazila je i insistirala, iako je počelo NATO bombardovanje. Jednom je uspela da uđe na patologiju, gde joj je crn, brkat patolog rekao da joj je dete spaljeno i da nije ni rađena obdukcija.
Muž joj je, kao vojno lice, bio na Košarama. Čim se vratio, otišli su kod tog patologa, koji je sad imao drugu priču: da je telo bebe zaleđeno i da dođu 7. jula. Dobili su nalaz obdukcije da se beba udavila pupčanom vrpcom.
Od 2002. pa sve do 2014. Milanka je tražila medicinsku dokumentaciju.
Dobila ju je pre tri godine i šokirala se - ispada da je obdukcija urađena tri dana posle detetove smrti, a ne u julu. Dugo nije mogla da dobije ni istoriju bolesti. Na kraju je videla da je primljena s detetom koje je imalo 140 otkucaja srca u minuti, a njoj su rekli da je tri dana bilo mrtvo. Bilo je i drugih neistina, poput one da je rekla kako ne oseća da se beba mrda od ujutro, ili da je anesteziju dobila posle porođaja.
Njenu krivičnu prijavu za otmicu maloletnog lica i promene porodičnog stanja odbili su kao neosnovanu. Međutim, pre izvesnog vremena došla je do novih papira na kojima piše da su ovlašćena lica MUP odnela 2. aprila 2004. parafinske kalupe (posle obdukcije bebe).
- Ti kalupi su vlasništvo porodice i mogu se uzeti samo ako se tokom istražnog postupka traži DNK analiza. U tom slučaju morali su i nas da obaveste, da uzmu i naš biološki materijal, što nisu uradili. Zato sumnjam da je kalup nestao jer na njemu nije bio biološki uzorak moga deteta - kaže Milanka Momčilović.
Beba žablje glave iz Kruševca
I porodilje iz Rasinskog okruga već godinama traže podatke o porođaju i statusu novorođenčadi.
- Porodila sam se u sedmom mesecu trudnoće, 1977. godine, ali sve do 2006, kada je krenula "bebi-afera", nisam sumnjala da se nešto dogodilo sa mojim detetom, koje je živelo tri dana - svedoči Trsteničanka Dušanka Mijajlović (79).
- Deset godina sam pokušavala da uđem u trag svemu što se dešavalo u kruševačkoj bolnici, ali bez uspeha.
Ova bivša medicinska sestra kaže da se uredno porodila, vratili su je na ginekologiju i obaveštavali kako se beba hrani. Tek trećeg dana doktor je s hodnika viknuo da je dete preminulo.
I Slavica Mladenović (51) iz Velikog Šiljegovca kod Kruševca sumnja. Njenoj porodici je, u avgustu 1989, rečeno da je rodila bebu "žablje glave". Nakon prvobitnih dobrih vesti sa ultrazvuka, na snimku je uočeno da beba nije živa.
- Uvode me u salu, porađam se i vidim da je glavica bebe normalne veličine - kaže Slavica. - Nisam dobila otpusnu listu, mojoj porodici je rečeno da sam mlada i da ću sigurno imati potomstvo. Tek posle 2003. dobila sam rezultate obdukcije gde piše da je dete imalo hidrocefalus. U međuvremenu, stigao je poziv za predškolsko, obaveznu vakcinaciju, a beba je dobila i JMBG!
I Ćićevčanka Slađana Manojlović se nedavno priključila potrazi jer ima sumnje da je 1998. na svet donela živu bebu, iako joj je pred porođaj rečeno da tri dana nosi mrtvo dete.
Roditelji traže istinu i pravdu
- Dolazili smo prošle godine, nadam se da ćemo ponovo, jer nam je obećano održavanje sastanka kako bismo prevazišli probleme u dobijanju bolničke dokumentacije - navodi Radiša Pavlović, predsednik UP Udruženja za istinu i pravdu o bebama iz Kragujevca.
Dr Vesna Stević Gajić, v. d. direktor Opšte bolnice Kruševac, kaže da je spremna na saradnju, ali da zbog složenosti i obimnosti posla sastanak takve vrste mora unapred da se planira:
- Zato je potrebno da se predstavnici Udruženja pismenim putem obrate zahtevom za održavanje sastanka i predlogom termina. Svi podaci kojima bolnica raspolaže mogu se dati na uvid porodiljama kada zatraže.
(Kurir.rs/Večernje novosti/V. Crnjanski Spasojević - S. Babović)
(Foto: Shutterstock/Ilustracija)