Šestoro dece Jelića u svom domu još nisu videli sijalicu, televizor, pogledali crtani film
Krajem 2014. Jeliće je obradovalo obećanje ministarke Zorane Mihajlović, koja je, kad je čula za njihove muke, izjavila da niko u Srbiji neće biti bez struje... Kako tada, tako i danas, ništa se nije promenilo...
Male Marija i Marijana, bliznakinje, ćerke Svetlane (38) i Darka (45) Jelića iz zaseoka Jantorine, na samom kraju Pešterske visoravni, napunile su ovih dana prvu godinu u usamljenoj brvnarici u kojoj bez struje i vode živi devetoro Jelića.
Svetlost sveće jedina je koju već godinama, u dugim jesenjim i zimskim noćima na Pešteru, gledaju i njihova braća Mićo (14), Miloš (11), Marko (8), Marjan (4)... Rastu deca, a u svom domu još nisu videli sijalicu, televizor, pogledali crtani film...
San neću dosanjati
Njihovom dedi Tomislavu (83), koji teško bolestan već nedeljama leži u drvenoj kolibi pokrivenoj slamom, u kojoj su i ovce i koze, od bolesti i teških uslova u kojima rastu njegova unučad teže je samo jedno - neispunjena, prazna obećanja...
- Ko zna ko sve ovde nije dolazio, ko nam nije obećavao pomoć, i predsednici, i direktori, i razni političari... Evo učinka njihovih obećanja - struje nema, ja ću umreti, a san neću dosanjati - da moja unučad vide sijalicu i televizor. Najviše mi je žao što nam država, Srbija naša, ne pomaže. Kako mogu da nas gledaju ovde u ovoj pustinji, da pričaju o rađanju dece, ovde šestoro raste u ovom čemeru, što njima ne pomognu - rezignirano je pre koji dan Tomo rekao Hidu Muratoviću, humanitarcu iz Novog Pazara.
On povremeno odnese Jelićima pomalo namirnica, pelene za decu, koji džak brašna, ulja, šećera... Pomogne koliko može, možda i više od toga.
- Rastu mi deca pored lampe, sad je leto pa noć prođe, a zimi ovde mrak padne u četiri po podne, nikad da svane, uznemire se deca noću, nikako da ih smirim, držimo lampu upaljenu po svu noć... Veš perem na ruke, a kako je decu hraniti i gajiti bez frižidera kad je napolju plus 30, znam samo ja - reči su koje Svetlana Jelić, majka šestoro dece, ponavlja delegacijama koje stižu u Jantorine, obećaju struju, pa odu i zaborave na obećanja...
Od najbliže trafostanice do Jelića je oko kilometar i po, da šestoro dece konačno ugleda sijalicu, da ne čami u mraku, potrebno je tek tri kilometra aluminijumske žice, tridesetak stubova i malo dobre volje... Krajem 2014. Jeliće je obradovalo obećanje ministarke Zorane Mihajlović, koja je, kad je čula za njihove muke, izjavila da niko u Srbiji neće biti bez struje... Kako tada, tako i danas, ništa se nije promenilo...
Porez Srbiji
- Ko nam sve nije obećavao, i iz Sjenice i iz Beograda, direktori, političari, posle su nam rekli da nam ne mogu dovesti struju jer je naša kuća deset metara u Crnoj Gori... Kako kad porez plaćamo u Srbiji, kad glasamo u Srbiji, kad imamo dokumenta Srbije, jedino kad je struja u pitanju, onda smo u Crnoj Gori. Imamo 2.000 evra koje su nam poslali iz Australije, potrebno je možda još toliko, prikupilo bi se to, ali sve to ne vredi kad nema zelenog svetla iz Vlade Srbije, iz „Elektrodistribucije“ - kaže Darko Jelić.
Hido Muratović
ŠTALA U SRBIJI, KUĆA U CRNOJ GORI
I novinari iz Novog Pazara i Užica nekoliko puta su pokretali akciju za dovođenje struje do Jantorina. Prikupljeno je i nešto novca, ali uvek je nedostajalo dobre volje nadležnih. Nečinjenje je uvek pravdano još nepotvrđenom činjenicom da je kuća Jelića navodno desetak metara u Crnoj Gori...
- Ako je kuća u Crnoj Gori, štala je u Srbiji, nek država dovede struju do štale, a mi ćemo je posle na svoju odgovornost prevesti do kuće. Hteo sam s grupom prijatelja da povedem akciju bez znanja nadležnih. Potpredsednik opštine Sjenica Mića Kaličanin, koji je pre nekoliko godina vodio akciju da Jelići dobiju put i koji im pomaže koliko može, obećao je da će obezbediti mehanizaciju za kopanje rupa za stubove, ali nam je iz EPS i opštine poručeno da to ne radimo bez potrebnih dozvola - reči su humanitarca Hida Muratovića.
Kurir / Ekipa Kurira
Foto: Kurir
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Stefan više nije gladan, osmeh mu se vratio na lice