U porodici pravoslavnog sveštenika Milutina 10. jula 1856. godine u Smiljanu u Lici, rođen je Nikola Tesla, jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika. I dok se o njemu mnogo toga zna, životni putevi članova njegove porodice mnogo su manje poznati.
Teslini roditelji Milutin i Georgina su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milicu - Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina, a ovo je priča o tri sestre Nikole Tesle - Marici, Milki i Angelini i njihovim životnim putevima.
Sve tri rođene sestre Nikole Tesle su bile kasnije udate za lokalne sveštenike.
Milka Tesla
Najstarija sestra Milka se rodila u Senju neutvrđenog datuma. Najpre se udala za Voju (Vukašina) Glumičića koji je preminuo krajem 1892. godine. Sa njim je imala ćerku Ginu, a ostalo je zabeleženo i da im je brak bio veoma loš.Nakon Vukašinove smrti se preudala, što u njihovoj patrijarhalnoj porodici nije bilo lepo primljeno.
Porodica Marice Tesla
Marica Tesla, udata Kosanović, imala je talenat za matematiku, navodno je govorila četiri svetska jezika, a znala je desetine hiljada stihova iz svetske književnosti. Bila je dopisnik nekoliko listova - Srbobrana u Zagrebu, Branka, Budapester Tagblama… čime je nastavila porodičnu tradiciju oca Milutina Tesle, koji je takođe bio honarni dopisnik iz Like nekoliko austrijskih, novosadskih i drugih novina. Sačuvana su pisma koje je bratu Nikoli slala iz Sušaka i Rijeke, gde joj je suprug Nikola dobio parohiju, a u kojima ga je obaveštavala o uspešnom školovanju svoje četvorice sinova. U ime brata Nikole prisustvovala je svečanoj akademiji, 28. maja 1936. godine na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu povodom osamdesetog rođendana Nikole Tesle. Marica je umrla u osamdesetoj godini i sahranjena u Zagrebu 1938. godine.
Njen sin Milutin Kosanović, doktor medicine, ubrzo po diplomiranju, 1912. godine, kada su počeli Balkanski ratovi, postao je srpski dobrovoljac, vojni lekar. Po povratku iz ratova Milutin je bio hirurg u bolnici u Ogulinu. Nesebično je pomagao siromašnima.
Najmlađi Maričin sin Sava Kosanović doktorirao je pravo u Budimpešti. On je kasnije bio generalni sekretar Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića i u tri navrata poslanik. Otišao je sa Pribićevićem u emigraciju.
Jula 1944. postao je ministar u privremenoj vladi Ivana Šubašića, a zatim u prvoj vladi maršala Tita od 7. marta 1945. Bio je član Predsedništva Narodnog fronta Jugoslavije i Prezidijuma Narodne skupštine. Nakon rata, od 1948. do 1950. godine je bio ambasador FNRJ u Vašingtonu i ministar informisanja.
Sava Kosanović, kao jedini naslednik Tesle u SAD, odlučio je da se zaostavština njegovog ujaka prenese u Beograd, nakon čega je osnovan Muzej Nikole Tesle, ustanove koja sada pripada svetskoj kulturnoj zaostavštini.
U svojim uspomenama Sava Kosanović je zapisao: "Kada sam 7. januara 1943. ujutro ušao u Teslinu sobu, s jednim bliskim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bleđi malo zgrčen, sa zaleđenim sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvučenom slikom, poslednjom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine".
Treća Nikolina rođena sestra Angelina Tesla, udata Trbojević, bila je supruga prote Nikole Trbojevića. Venčali su se u Metku kod Gospića. Imali su petoro dece - Uroša, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu. Svi su završili fakultete, a četvoro su postali doktori nauka.
Angelina je umrla u Kistanjama, u severnoj Dalmaciji, gde je sa suprugom, penzionisanim protom, provela poslednje godine života kod ćerke Marice i njenog supruga, bogatog kistanjskog trgovca Nike Jankovića.
Angelinin sin Petar, u monaštvu Petronije, nakon monašenja živeo je u Šišatovcu na Fruškoj gori, a postao je i arhimandrit tog manastira. Petronije se, što je takođe bila porodična tradicija, dopisivao s bratom od tetke Nikolom Teslom, ali su pisma koja su bila sačuvana u manastirskoj biblioteci izgorela u vreme Drugog svetskog rata.
Pre toga, ostalo je zabeleženo na papiru da je Nikola Tesla od svog brata od tetke, tražio da molitvom pomogne "njegovom praznom srcu", a Petronije se sa drugim šišatovačkim kaluđerima neprestano molio za ozdravljenje Nikoline duše.
Petronije je u Prvom svetskom ratu manastir pretvorio u sirotinjski dom, izučavao je život crkve, tražio liturgijsku obnovu, a navodno se zalagao da se služba obavlja i na mađarskom jeziku. Pravo je studirao u Budimpešti, 1906. je doktorirao teologiju, a tri godine kasnije i pravo.
Petrov brat Nikola poznatiji u Americi i literaturi kao Nikolas Terbo pokazao je da, ne samo zbog imena, ima najviše talenta za tehniku od svih Teslinih rođaka. Završio je gimnaziju u Budimpešti i 1911. u tom gradu diplomirao na Tehničkom fakultetu.
Nikola koji je i likom podsećao na ujaka, a u SAD je otišao tridesetak godina posle Tesle. Taj matematičar i priznati pronalazač ostvario je u Americi i u Evropi više od 120 patenata, najveći broj u automobilskoj industriji. Posle rata bio je profesor praktične nastave na Lorens institutu za tehnologiju u Detrojitu.
Prema navodima njegovog sina Vilijema Terboa, dvojica Nikola imali su nesporazum, jer je stariji Tesla bio bez finansijskog pokrića za svoje pronalaske i nekoliko puta je potpuno bankrotirao. Terbo je investirao novac u neke ujakove projekte u vezi sa automobilima, ali je Tesla to potrošio u druge svrhe.