Nemački mediji danas posvećuju pažnju samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana u Trstu, koji se održava u okviru Berlinske inicijative, s tim da neki autori ideju o ekonomskoj uniji vide kao rađanje nove Jugoslavije, u kojoj bi Beograd imao dominantnu ulogu kakvu je imao i u staroj, prenosi Dojče vele.
"Na Zapadnom Balkanu nacionalne elite rizikuju krhki mir kako bi skrenule pažnju sa neuspeha sopstvenih vlada", piše za Frankfurter algemajne cajtung, kako se navodi, gostujući autor Nils Anen, portparol za spoljnopolitička pitanja poslaničkog kluba SPD u Bundestagu i dodaje: "Na samitu o Zapadnom Balkanu, Evropska unija mora odlučno da reaguje na tu neodgovornu politiku. Nemačka i EU moraju da se jače angažuju i da nedvosmisleno stave do znanja: pregovori o pristupu moraju biti vođeni ozbiljno, EU-perspektiva zemalja Zapadnog Balkana ostaje, ali o regionalnom pomirenju i principima pravne države kao preduslovima za to - nema diskusije." Prema njegovim rečima, prenosi Dojče vele, Zapadni Balkan se vratio na politički dnevni red.
"No ovaj put Evropu uznemiruju unutrašnje političke vesti iz regiona: međusobne provokacije između Srbije i Kosova, velikoalbanska retorika kosovskih političara ili nasilan upad u parlament pripadnika poražene vlade u Makedoniji - neke to podseća na nasilne devedesete godine. Ali, ta istorijska paralela je varka: nove napetosti su nastale ne zbog etničkih sukoba, već zato što nacionalne elite hoće da učvrste svoju vlast i ometu demokratske reforme", naveo je on.
Proteklih meseci, podseća Nils Alen, vodeći političari na Balkanu su svesno doprinosili trovanju klime u državama i između njih.
"Očigledno je: nacionalističke emocije bi trebalo da im obezbede podršku i pomognu da se izgube iz vida loši bilansi vlada. To je neprihvatljiva, to je loša strategija. Realni problemi Zapadnog Balkana su u drugim oblastima: ilegalna trgovina oružjem, organizovani kriminal, endemska korupcija i ekstremna nezaposlenost mladih i egzodus mladih i dobro obrazovanih", naveo je.
EU na aktuelne događaje u regionu ne bi smela da odgovori ublažavanjem uslova za pristup, smatra on.
"Takav geopolitički popust bi uništio kredibilitet EU i ona bi iz ruku ispustila sredstva pritiska na vlade na Zapadnom Balkanu. Vlade na Balkanu moraju da prihvate da kanon vrednosti EU, poštovanje demokratskih institucija, prava opozicije i sloboda štampe nisu stvari koje mogu da se dovode u pitanje- EU mora da izbrši nedvosmislen pritisak na te zemlje da sprovedu reforme, a s druge strane da jasno stave do znanja da te reforme nisu nikakva usluga Evropi, već su u njihovom interesu", smatra Alen.
Dnevnik Velt pod naslovom "Zašto Brisel hoće da stvori novu Jugoslaviju" piše da je ta ideja rođena na Balkanu, te ju je formulisao srpski predsednik Aleksandar Vučić, a koju je, kako se navodi, EU "brzo i zahvalno počela da razmatra".
"Na Balkanu više zemalja hoće u EU - ali Unija je u svojoj dubokoj krizi zabavljena drugim stvarima. Tako bi carinska unija mogla biti dobar instrument da se dobije na vremenu. EU ne mora da prima nove članove, ali može da sačuva svoj uticaj na Balkanu - gde se konkurentske sile bore za uticaj", smatra autor.
Podseća se da komesar za proširenje EU Johanes Han stalno naglašava da je cilj - pristup EU.
"Od njega potiče formula: pozitivna međusobna zavisnost zemalja Zapadnog Balkana mogla bi da doprinese da se sveprisutne etničke trzavice u regionu ublaže. To bi u osnovi bilo ponovno rođenje stare Jugoslavije, samo u vidu carinske i transportne unije. Naravno, bez Hrvatske i Slovenije, koje već pripadaju EU. Ali zato sa Albanijom. Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Makedonija - bila bi to unija siromašnijih zemalja-naslednica Jugoslavije", navodi Velt i dodaje da je lako razumeti zašto bi to Beogradu moglo da se svidi.
"Srbija bi u toj slici bila težište kojem gravitira sve ostalo", piše nemački dnevnik.
Kao što je, kako se navodi, Beograd dominirao u staroj Jugoslaviji, tako bi bio dominantan i u ovoj "Novojugoslaviji".
"Makedonija više ne bi morala da strahuje za svoju egzistenciju. Napokon bi bila deo većeg saveza, umesto da je sama, okružena neprijateljski nastrojenim susedima: Grčkom, Albanijom, Bugarskom, Srbijom, koje sve misle da Makedonija nije prava država i da delom pripada zapravo njima. I Bosna bi se kao deo takve Unije manje bojala mogućnosti da se jednog dana raspadne", piše dalje Velt.
Ukazuje se da ankete pokazuju da je raspad Jugoslavije nešto zbog čega se u svim republikama koje su je nasledile kaju.
"Raspad Jugoslavije je doneo vakuum u evropskoj arhitekturi moći, vakuum koji do danas nije popunjen. Kao što je raspad Habzburškog carstva jednom učinio Evropu slabijom pa je Hitler iskoristio slabosti novonastalih patuljastih država, tako je i kraj Jugoslavije stvorio permanentan konflikt u srcu Evrope, koji nikada nije sasvim ugašen", navodi nemački dnevnik.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto Filip Plavčić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Kurir opsedaju 37 inspekcijskih timova, Poreska uprava ko Vučićeva vojska!