PRIČA MIRJANE BOBIĆ MOJSILOVIĆ O NEZAHVALNOM PROSJAKU SA TRGA REPUBLIKE: Pominjao je majku, familiju i pretećim glasom urlao!
Mirjana Bobić Mojsilović podelila je na društvenoj mreži Fejsbuk priču koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Ona je objavila priču pod imenom "Prosjak", ali ukoliko ste očekivali tužnu priču o susretu s nesrećnim čovekom, ova nije takva! Naime, sama činjenica da čovek prosi budi tužna osećanja u nama, međutim, ovaj prosjak je bio nezahvalan.
Prenosimo njenu priču u celosti:
PROSJAK
Mirjana Bobić Mojsilović
"Biti dobar, empatičan i solidaran, nešto je na čemu smo odrasli. U vreme u kome se promoviše sebičnost, egoizam, gramzivost i bezosećajnost, i u kome je čovek čoveku – ništa, ipak, ima mnogo ljudi koji, vodeći se unutrašnjim glasom, ne mogu a da se ne osvrnu na siromaštvo, bol i patnju, koji se nalaze svuda oko nas. Jer, poznato je, kad daješ nekome, najviše sebe daruješ. Ponekad, međutim, stvarnost ume da iznenadi.
Moja prijateljica, ispričala mi je pre nekoliko dana neverovatnu scenu u kojoj se našla. Vraćajući se sa posla, negde kod Trga Republike, kraičkom oka spazila je starijeg čoveka koji je prosio na ulici. Već ga je bila, u žurbi, prošla kada joj je odjednom sinulo sinulo da siroti čovek sedi na ulici sa praznim plastičnim čančetom, što je značilo da mu niko od prilaznika nije udelio ni jedan dinar. I, sažalivši se, odlučila je da se vrati, da mu u čanče spusti bar nešto. Kada mu je prišla i otvorila novčanik, videla je da od sitnih para ima samo dvadeset dinara.
Spustila je novčanicu u čanče i okrenula se da krene, kada je začula seriju najstrašnijih psovki. Prosjak joj je pominjao majku i celu familiju i pretećim glasom zaurlao: „Đubre jedno, šta si mi ovo dala“.
Stajala je u šoku nekoliko sekundi gledajući iskeženo lice besnog prosjaka koji joj je psovao sve po spisku, duboko uvređen, kao čovek i kao prosjak, što mu nije dala bar novčanicu od hiljadu dinara koju je brzim pogledom skenirao u njenom novčaniku.
Tresla se dok mi je pričala ovu poučnu priču o dobroti, prosjaku i beogradskim ulicama, i na trenutak, mogla sam da budem u njenoj koži i da čak i osetim duboku uvređenost i bes zbog bezobrazluka, agresije i nezahvalnosti onoga kome si nešto dao. Iako je ova priča drastična, pada mi na pamet da smo svi ponekad bili u nekoj sličnoj situaciji, ali ne sa nepoznatim i možda pijanim prosjakom na ulici, nego sa svojim poznanicima i prijateljima, kojima smo nešto dali, i koji nisu umeli da pošteno kažu ni hvala, i to nas najviše zaboli. Postoji stara izreka koja kaže da je najviši stadijum dobročinstva - prihvatanje tuđe nezahvalnosti. Ali, to je tako teško.
Ili, možda i nije?"
(Kurir.rs/AllMe, Foto: Profimedia, Zorana Jevtić)