Ako ste već čuli za brod "Flajing Dačmen" (Leteći Holanđanin), verovatno ste ga vidveli kako se uzdiže iz mora u "Piratima sa Kariba: Tajna kovčega". U holivudskoj franšizi o gusarima, taj je brod ozloglašen zbog sejanja straha i terora morem - istovremeno sposoban da jedri na površini kao i pod vodom - koban za sve koji mu se nađu na putu. Dom mornara proždire zla sila "Letećeg Holanđanina", oni gube svoju ljudskost, a ta ideja nije proizišla iz glave scenariste holivudskog blokbastera, već je inspiracija stvaran brod i njegova brojna jeziva priviđenja.
Prema većini izveštaja, brod je i u daljini izgledao vrlo neobično, okružen nekom vrstom sablasne svetlosti poput svetlucave magle. U mornarskim pričama se prikaz ovog broda smatra najgorim mogućim znakom nesreće koja se ne može izbeći. Prva štampana referenca za brod nalazi se u knjizi "Putovanja u razne delove Evrope, Azije i Afrike tokom 30 godina i više", objavljenoj 1790., čije je autorstvo pripisano Džonu Mekdonaldu.
U jednom od prvih poglavlja piše "Vreme je bilo toliko olujno da su mornari rekli da su videli "Letećeg Holanđanina". Česta je priča da je taj brod došao u zaliv da bi se sklonio od oluje i da su želeli da uđu u luku, ali zbog loše vidljivosti nikada nisu uspeli zbog čega se brod utvara prikazuje uvek kada je loše vreme na moru". Brod se spominje i u "Putovanju u zaliv Botani" iz 1795., u kojoj se britanski plemić Džordž Barington, pišući da "brod za mornare koji plove svetskim morima nije fikcija, već stvaran strah koji ih uvek prati".
Legenda se nalazi i u delu "Scene iz detinjstva" Škota Džona Lajdena, koji ga naziva zajedničkim praznoverjem pomoraca, a piše da se najčešće uočava kod južnih obala Afrike, gde su česti uragani i oluje.
Mnogi su pokušali da pronađu logično objašnjenje iza priče o "Letećem Holanđaninu", a neki tvrde da je posada na njemu prokleta jer su bili teški zločinci, najčešće ubice i pirati. Najčešće je pitanje ko im je kapetan, a prema istorijskim podacima pravi kapetan bio je Bernard Fok koji je plovio za holansku kompaniju "Istočna Indija" tokom 17. veka.
Brod je postao legendaran zahvaljujući brzini kojom je plovio iz holandskih luka do Jave u Indoneziji. Tako je, jednom prilikom 1678. godine, prešao tu ogromnu udaljenost za samo 3 meseca i deset dana, što je bilo nedeljama brže nego što bi to učinili drugi. Upravo je to dovelo do spekulacija da je đavo "kumovao" brzini tog broda zahvaljujući nekom neobičnom paktu koji su sklopili.
Bilo je mnogo navodnih susreta sa fantomskim brodom, a Nikolas Monsarat u svojoj knjizi "Okrutno more" iz 1951. napisao je da je lično svedočio tom fenomenu na Pacifiku, dok je služio kao oficir Kraljevske mornarice tokom Drugog svetskog rata.
Možda jedan od najslavnijih izveštaja bio je onaj princa Džordža, koji je kasnije postao kralj Džordž V. On je u mladosti tri godine plovio svetskim morima u pratnji svog starijeg brata, princa Alberta Viktora, kasnijeg kralja Edvarda VIII. Iz njihovog je zapisnika vidljivo da su "Letećeg Holanđanina" videli 11. jula 1881., nedaleko od australijske obale između Melburna i Sidneja.
"Fantomski brod se pojavio u neobičnom crvenom svetlu", napisali su. Dok se brod princa Džordža približio mestu gde je trebalo da bude plovilo, ono je nestalo bez traga u svim smerovima, iako je noć bila čista, a more mirno.
"Leteći Holanđanin" bio je najveći strah pomoraca sve do stvaranja teorije uz poznavanje optike i nauke. Kao što kraljevski dnevnik otkriva, more je bilo mirno i noć vedra, što je preduslov pojave fatamorgane, optičkog fenomena zbog koga se pričinjava da se u daljini vide predmeti, a uzrok je prelamanje zraka svetlosti i totalna refleksija u različito ugrejanim slojevima vazduha.
(Kurir.rs/Express.hr)
Foto Profimedia