RUSIJA I ZAPAD POČINJU BITKU ZA BALKAN: Evo zbog čega će imati glavni sukob
Zapad i Rusija se nadmeću za kontrolu nad transportom prirodnog gasa na području Balkana, u sklopu nastojanja de realizuju svoje geopolitičke agende u tom regionu, ocenjuje danas francuska agencija Frans pres.
Iako Zapad može da ponudi balkanskim zemljama izvesne benefite, u vidu mogućeg članstva u Evropskoj uniji ili investicija, Rusija je u prilici da zaigra na kartu energetike, smatra AFP.
U ukupnoj energetskoj potrošnji EU, gas ima učešće od gotovo jedne četvrtine, a ruski "Gasprom" je samo prošle godine pokrivao čak trećinu evropskih potreba za gasom.
Zavisnost od gasa će na području Balkana u budućnosti samo rasti, jer se elektrane na ugalj gase pod pritiskom EU, navodi AFP.
Francuska agencija, međutim, smatra da je uticaj Rusije u energetskom sektoru Balkana trenutno ograničen zbog manjka infrastrukture, kao i da je osnovni cilj Zapada i Rusije da, kroz nadmetanje za gasna tržišta na Balkanu, povećaju svoj geostrateški značaj u tom regionu.
"Jugoistočna Evropa leži na raskrsnici energetskih koridora koji povezuju Istok i Zapad. Region ih ne interesuje kao ekonomski resurs, već postaje sve značajniji kao tranzitna teritorija za druga strateška tržišta u Evropi i za skladištenje gasa", izjavio je bivši albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo za AFP.
U toku je realizacija niza projekata za tranzit gasa, koji bi, kako ocenjuje AFP, mogli da smanje energetsku zavisnost tog regiona od Rusije.
Projekat "Transjadranski gasovod" (TAP), koji podržava EU, trebalo bi da azerbejdžanski gas dopremi preko teritorije Turske, Grčke, Albanije i preko Jadranskog mora do Italije, a prve isporuke bi trebalo da krenu 2020. godine.
"Taj gasovod, kapaciteta 10 milijardi kubnih metara godišnje, nema naročit ekonomski značaj, već je pre svega reč o geopolitičkom projektu, koji može da unapredi gasnu bezbednost EU", smatra Nikola Mazuki iz francuskog istraživačkog centra IRIS.
Takođe je planirana izgradnja terminala za tečni prirodni gas (TPG) na hrvatskom ostrvu Krk, koji delimično finansira EU, a koji bi mogao da, kako ocenjuje AFP, pojača konkurenciju između Zapada i Rusije.
Evropljani, takođe, podržavaju Jadransko-jonski gasovod (IAP), koji bi trebalo da ide od Albanije preko Crne Gore i Bosne do Hrvatske.
Sa druge strane, Rusija je u oktobru prošle godine potpisala sporazum sa Turskom o izgradnji gasovoda Turski tok, kojim će se ruski gas ispod Crnog mora dopremati do Evrope.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom nedavne posete Turskoj, izrazio želju da se i Srbija priključi tom gasovodu.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SKANDAL! Ministar policije ima “opravdanje” za svoje nečinjenje!