U gradiću Ravenzburgu u Nemačkoj koji danas ima 50.000 stanovnika, u 19. veku postojala je pijaca na kojoj su prodavana deca. Na tom mestu se doslovno trgovalo decom kao praktično ropskom snagom.
U pitanju su bila deca koja su bila ili siročad ili iz siromašnih porodica, vanbračnih veza ili im je neko od predaka bio Rom.
Najčešće su ih preuzimali vlasnici seoskih imanja, mada je bilo slučajeva da su deca morala da rade i u industriji, čak i rudnicima. Deca su bila prisiljena da rade bez plate, hranili su ih slabo, tukli, a neretko su bili i seksualno zlostavljana. Umirali su od pothranjenosti i bolesti.
Takva praksa pojavila se od otprilike 1800. godine. Postojala je u alpskim područjima Nemačke i Austrije, ali je najgore posledice ostavila u Švajcarskoj.
Poslednji slučajevi dece-robova u Švajcarskoj zabeleženi su u 1980-im godinama.
Ukupan broj dece koja su tokom skoro dva veka prošla kroz pakao ropstva usred savremene Evrope apsolutno nikada neće biti poznat. Međutim i delimični podaci naprosto su užasavajući.
Uoči Prvog svetskog rata čak 10 odsto sve dece u tom švajcarskom kantonu bilo je prisiljeno na takav ropski rad do punoletstva.
A ako bi sve to i preživela, ta deca su ostajala neobrazovana, traumatizovana, bez apsolutno ikakve imovine, uništenog zdravlja.
O tom delu svoje istorije, Švajcarska je uveliko ćutala sve do 2005.
Tada je švajcarsko ministarstvo pravosuđa zatražilo i dobilo izveštaj stručnjaka o zbrinjavanju dece iz tog doba, a iz izveštaja su poćeli da iskaču leševi izmrcvarene dece kroz vekove, i sve do pre nekoliko godina.
To je bio i prvi put da je o toj deci počelo da se govori kao o "žrtvama" i tek tada je nekome palo na pamet da se prihvati revizije dotadašnje prakse zbrinjavanja dece u hraniteljskim porodicama.
(Kurir.rs/ Express.hr)
Foto: Printscreen/ Youtube