Kada se tumor dojke otkrije u ranom stadijumu, pacijentkinja ima velike izglede za potpuno izlečenje, kaže prof. dr Miroslav Granić, specijalista opšte hirurgije
Broj obolelih žena od raka dojke u Srbiji raste - 2014. godine bilo je 4.600 novoobolelih. Statistika pokazuje da danas žene mlađe od 40 godina obolevaju tri puta češće nego pre 10 godina. U Americi i Evropi mamografski masovni skrining zdravih žena uzrasta od 50 do 70 godina uslovio je smanjenje smrtnosti od kancera dojke za 30 odsto. U našoj zemlji je pre tri godine započeo skrining karcinoma dojke za taj uzrast žena, ali odziv je zasad svega 30 odsto.
Stoga je važno stalno objašnjavati ženama da rano otkrivanje tumora dojke i rano postavljanje dijagnoze predstavljaju mogućnost dobre prognoze i dugoročnog preživljavanja. Cilj je otkriti tumor dojke u ranom, pretkliničkom stadijumu, kada pacijentkinja ima velike izglede za potpuno izlečenje, kaže prof. dr Miroslav Granić, specijalista opšte hirurgije, sa kojim razgovaramo o pitanjima važnim za svaku ženu.
Prvi pregled
- Uputno je da se prvi klinički pregled osmatranjem i opipavanjem obavi već oko 30. godine i potom jednom godišnje.
Jedan broj karcinoma dojke razvija se u formi opipljivog tumora i 90 odsto takvih napipavaju same pacijentkinje kad tumor dostigne određenu veličinu.
Periodičnim kliničkim pregledom jednom godišnje tumor dojke se može opipati kada je manjih dimenzija, već od 0,5 do 1 cm, što omogućava pravovremeno lečenje i dobru prognozu. Od dijagnostičkih procedura kod žena mlađih od 40 godina takođe je uputno raditi periodično ultrazvuk dojki, koji bolje detektuje sumnjive promene u kondenzovanom žlezdanom tkivu karakterističnom za taj uzrast. Mamografija, odnosno rendgensko snimanje dojki, treba da rade žene uzrasta od 50 do 70 godina. To je najvalidnija metodu za rano otkrivanje tumora dojke, kojom se i neopipljiv tumor minimalnih dimenzija može detektovati, a pravovremenim, odgovarajućim lečenjem postići odlična prognoza - ističe prof. dr Granić.
Maligne bolesti nastaju kao posledica interakcije brojnih faktora rizika, među kojima su najopasniji genetski faktori i faktori spoljnje sredine
Nije svaka tvrda promena u dojci karcinom. Postoji niz benignih procesa koji podsećaju na malignitet, ali za definitivnu dijagnozu je neophodan profesionalni klinički pregled, potom ultrazvuk ili mamografija, a po potrebi i magnetna rezonanca dojki.
- Izbočenje na dojci, uvlačenje bradavice, uvlačenje kože dojke, crvenilo kože, otok kože i zadebljanje nalik kori pomorandže, ljuspice i ranice na bradavici, ranica na koži dojke, curenje krvi ili sukrvice na bradavici, opipljiv čvor ili zadebljanje u dojci, opipljiv čvor u pazuhu mogu biti simptomi karcinoma dojke - ističe naš sagovornik.
Nasledni faktor je veoma značajan
Pozitivna porodična anamneza, odnosno činjenica da su majka ili baka bolovale od raka dojke, predstavljaju najveći faktor rizika. Kod tih žena se već od 30. godine preporučuju redovni periodični, godišnji pregledi. Do 40. godine metode za rano otkrivanje karcinoma dojke su klinički pregled i ultrazvuk. Ako postoji sumnja na postojanje tumora, rade se mamografija ili magnetna rezonanca. Američki nacionalni centar za rak preporučuje mamografiju posle 40. godine redovno na dve godine ukoliko postoji ovaj faktor rizika.
- Maligne bolesti nastaju kao posledica interakcije brojnih faktora rizika, među kojima su najopasniji genetski faktori i faktori spoljnje sredine. Virusi, genetska oštećenja, hemijski agensi i toksične materije doprinose povećanju incidence malignih bolesti. Na to ukazuje velika razlika u broju obolelih između pojedinih geografskih područja - ističe prof. dr Granić.
Preventivno hirurško uklanjanje dojki, da ili ne
- Oprečni su stavovi stručnjaka o preventivnoj obostranoj mastektomiji. Ukoliko postoje faktori rizika i ako je analiza BRCA gena pozitivna, a pacijentkinja oseća strah i psihološko opterećenje, mišljenja sam da treba izaći u susret i postaviti indikaciju za hirurško uklanjanje obe mlečne žlezde uz očuvanje kože, bradavice i areole i istovremenu rekonstrukciju obe dojke - kaže naš sagovornik.
Mamografija samo posle 40. godine
- Tkivo dojke do 40. godine je kondenzovano, sa fibrocističnim promenama koje su normalne za tu dob. Stoga je tkivo manje transparentno mamografski, pa je ultrazvuk metoda izbora. Kod starijih se radi mamografija.
Metode lečenja
- Karcinom dojke se može lečiti operacijom, hemioterapijom i zračnom terapijom. Savremeno hirurško lečenje karcinoma dojke podrazumeva poštednu operaciju, kod koje se tumor dojke uklanja sa zaštitnim rubom okolnog zdravog tkiva na 1 do 2 cm, uz poštedu zdravog tkiva dojke. Nakon toga se proveravaju pazušni limfni čvorovi. Ako se pokaže da su oni sedište metastaza raka dojke, hirurški se odstranjuju u potpunosti.
Ukoliko nema metastaza u prvim potpazušnim limfnim čvorovima, ostali se ne uklanjaju. Nakon poštedne operacije dojke uvek se radi postoperativno zračenjee. Kada je tumor zahvatio veći deo tkiva dojke, neophodno je hirurško uklanjanje čitave dojke, uz delimično ili potpuno uklanjanje potpazušnih limfnih čvorova.
Hemioterapija se ne primenjuje kod svih tipova i stadijuma karcinoma dojke. Koji će se režim hemioterapije primeniti, zavisi od patohistološkog nalaza, prisutnih hormonskih receptora, vrste i veličine karcinoma i proširenosti maligne bolesti - objašnjava prof. dr Miroslav Granić.
Promo tekst / Foto: Promo