Kada je sinu ubrizgao krv zaraženu virusom HIV mislio je da ga neće gledati kako odrasta.
Međutim, nitko se nije nadao da će sin, Brajan Džekson, dvadeset godina kanije odlučivati o sudbini svog oca na suđenju. Pomalo nervozni Brajan ušao je u sudnicu gde ga je čekao muškarac u zatvorskom odelu njegov otac Brajan Stjuart.
Džekson je ušao u sudnicu savezne države Misuri kako bi dao izjavu za koju se nadao da će pomoći da otac bude zadržan iza rešetaka. Naime vodi se sudska rasprava o pomilovanju Stjuarta i Jeksonova priča mogla bi da bude presudna. Brajan kaže da su se njegovi roditelji upoznali početkom devedesetih. Sredinom 1991. godine majka je ostala trudna.
"Otac se radovao mom rođenju, međutim sve se promenilo kada je otišao u rat. Kada se vratio iz Saudijske Arabije, imao je potpuno drukčiji odnos prema meni", priča Džekson i dodaje " Sumnjao je da sam njegov sin, tražio je da se uradi DNK analiza, postao je nasilan prema majci. KAda ga je konačno ostavila, počela je teška borba zbog neplaćanja alimentacije"
"Tvoje dete neće da doživi peti rođendan. Jednom kad te ostavim ništa neće ostati iza mene.", govorio je tada Stjuart. Počeo je da radi kao laborant i svakodnevno je baratao uzorcima zaražene krvi. Krišom je odnosio zaraženu krv kući i govorio: "Da odlučim da zarazim nekoga jednim od ovih virusa, niko ne bi znao što ga je snašlo".
Pre Džeksonovog prvog rođendana, roditelji su prekinuli gotovo svaki kontakt. Međutim, kada je završio u bolnici s astmom, majka je obavestila oca da im je sin bolestan.
"Pretpostavila je da bi on hteo da zna da mu je sin bolestan", priča Brajan. Njegov otac se nije javio, a njegove kolege s posla bile su iznenađene. "Brajan Stjuart nema sina", rekle su kolege majkci kada je nazvala.
Na sam dan izlaska iz bolnice, Stjuart se pojavio. Poslao je Jeksonovu majku u bolničku kafeteriju, a njih dvojica su ostali sami u sobi. Tada je izvukao epruvetu krvi zaražene HIV-om i ubrizgao je sinu.
"Hteo je da umrem da ne bi plaćao alimentaciju", uveren je danas 24-godišnji Barajan.
Kada se majka vratila, mali Brajan je plakao iz sveg glasa. Osim što je zaražen HIV-om, krvne grupe nisu bile međusobno kompatibilne. Lekari nisu imali pojma da mu smrtonosna bolest kola venama. Uspeli su da mu vrate puls na normalu, spuste temperaturu i poslali su ga kući.
Nedeljama posle napuštanja bolnice stanje mu je bilo sve gore. Iduće četiri godine proveo je šetajući se od lekara do lekara, od jedne do druge bezuspešne dijagnoze.
Jedne večeri, njegov pedijatar se probudio iz noćne more i gotovo odmah zatražio testove na HIV. Testovi su pokazali da ima AIDS i tri infekcije povezane s AIDS-om. Lekari su odustali i rekli da nema šanse da preživi.
"Hteli su da vodim kakav-takav normalan život. Rekli su da imam još pet meseci života i poslali me kući", kaže Jekson. Godinama je bio na svim mogućim lekovima. Čitavo detinjstvo je živeo dan za danom. "Jedan dan bi bilo sve u redu, a sat vremena kasnije pojavila bi se neka infekcija i završio bih u bolnici", priseća se Jekson svog detinjstva.
Dok je išao u školu, deca u ga vređala, svi su se bojali da će ih zaraziti.
"Nije samo pokušao da me ubije, nego mi je zauvek promenio život. Odgovoran je za zlostavljanje u školi, odgovoran je za puste godine lečenja... Napravio mi je pakao od života", kaže Jekson.
Prošli golgotu...Brajan sa majkom
Jekson je na kraju rekao da mu je oprostio ali da i za oproštaj mora da snosi posledice. Njegov otac osuđen je na doživotnu robiju, a od 2011. godine bori se za svoje pomilovanje. Ove godine, posle Jeksonove priče, sud je odlučio da njegov otac još pet godina provede iza rešetaka.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Dižu se radnici, gladuju do ispunjena zahteva!
Kurir.rs/BBC
Foto printscreen facebook