"Gde si krotka, pravoslavna
naša matuška, Rusijo široka
među sestrama slovenskim sestra glavna,
svetlokosa, plavooka?
Nema li u tebi plavih mora,
stoletnih šuma, visokoh planina?...
Odgovara Rusija, Rusija uboga:
Ljudi dobri, nepoznati,
Velika je moja tuga, i mnogo sam
pretrpela muka u danima koji su došli!
Izdala sam ja Cara Baćušku,
na pijanstvo sam pošla, vragom pozvana
poverovala volji kradljivici,
prodala se židu, prokleta bila!...
U metežu i borbi sam postradala
Kaznio je Gospod mene, robinju
Za grehe svoje sam se pokajala,
Oprosti Baćuška kćeri izdajnici!"
Ova pesma je napisana na stihove Sergeja Behtejeva (1879-1954), pesnika poznatog među pravoslavnim vernicima. I sam duboko religiozan čovek, gardijski oficir carske armije, Sergej Behtejev tokom revolucionarnih previranja nije izdao svoju zakletvu, i ostao je veran svom Caru. Od trenutka zatočenja Carske porodice pa sve do svoje smrti u izgnanstvu, sve njegove pesme bile su posvećene jednoj temi – Carskim mučenicimaa i mnogostradalnoj Rusiji, koju je pesnik pozivao na pokajanje za greh caroodstupništva.
Nekoliko svojih pesama Sergej Behtejev je uspeo da proturi carskoj porodici, koja je bila u zatočeništvu. Carski zatočnici ne samo što su znali, već su i voleli njegove pesme. One su postale uteha za njih na kraju njihovog krsnog puta. Nisu uzalud u dnevnicima Carice Aleksandre i kneginje Olge bile zapisane pesme Sergeja Behtejeva, i nije slučajno njegova poezija inspirisala stvaranje albuma pesama Alekandra Vernopodanog, koji je i sam žarko voleo i poštovao Cara-mučenika Nikolaja II i celu njegovu porodicu.
(Foto: YT Printscreen)
(Kurir.rs/facebookreporter.org)