(VIDEO) OTKRIVENA TAJNA RUSKOG UBOJITOG HUMORA: Evo zbog čega Rusi smrtonosnom oružju daju smešna imena!
Više od pola veka u Rusiji postoji tradicija da se smrtonosnom oružju daju neobična, pa čak i zabavna imena. Teško je naći odgovor čime su se ruski, odnosno sovjetski vojni konstruktori rukovodili kada su osmišljavali takve nazive za oružje i vojnu tehniku, ali postoji verzija da su se oni na taj način rugali potencijalnim protivnicima.
Prema drugoj verziji, takvi nadimci su bili potrebni da bi se sačuvala tajnost razvoja oružja. To je bila neka vrsta šifre, koja je navodno zbunjivala špijune.
U svakom slučaju, dajući razornom oružju neobične nadimke konstruktori su pokazali kreativnost i „ubojiti“ ruski humor.
Kako se ispostavilo, najčešće su davali ženska imena ili nazive cveća, voća, životinja, reka, a nisu zaobišli ni profesije, ni najrazličitija ljudska osećanja.
Cveće
Samohodno artiljerijsko oružje dobilo je nadimke po cveću. Tako je, na primer, 152-milimetarski samohodni top dobio ime „zumbul“, a samohodni protivtenkovski top raketni sistem 9M123 „hrizantema“.
Postoji i „lala“, zapravo samohodni minobacač „tulipan“, kao i „božur“ — samohodno artiljerijsko oruđe. Samohodne haubice 2S1 prozvane su „karanfil“, a 82-milimetarski automatski minobacač 2B9 „različak“.
Ruski vojni analitički sajt „Top-var“ svojevremeno je prokomentarisao ovu seriju oružja, uz napomenu da je malo verovatno da bi potencijalni protivnici voleli da (po)mirišu takav „buket“.
Imena
Kada je reč o nuklearnom oružju, Rusi preferiraju imena. Neke od najranijih atomskih bombi nose imena „Marija“ (RDS-3), „Tatjana“ (RDS-4 i ZUR 215) i „Nataša“(8U49).
„Kaćuša“ je ime za sovjetski višecevni bacač raketa, prvo raketno artiljerijsko oružje na svetu i jedno od najpoznatijih artiljerijskih oruđa u naoružanju Crvene armije, dok 120-milimetarski minobacač nosi ime „Lidija“.
Vremenske nepogode
Oružari su kasnije rešili da potomke „Kaćuše“ ne nazivaju ženskim imenima, već prirodnim pojavama.
Najpopularniji u svetu višecevni bacač raketa BM-21 nazvan je „grad“, a njegov rođak 9K58 — „tornado“. Od smrtonosnih „padavina“ pojavili su se i 9K57 „uragan“ (220 mm), 9K51M „tornado“ (122 i 300 mm), ali konstruktori nisu odoleli ni lepom vremenu, pa su TOS-1M nazvali „pripreka“.
Trenutno, deo ove vojne tehnike teroristima u Siriji stvara „vremenske nepogode".
Profesije i stručni izrazi
Ruski oružari su inspiraciju pronašli i u raznim profesijama i „stručnim“ izrazima.
„Balerina“ je 30-milimetarski avijacijski top 9A-4071, „stjuardesa“ je radio-lokator, a „kurir“ je raketni kompleks 15P159.
Konstruktori su takođe bili nadahnuti sportom, zdravljem i novinarstvom. Temu sporta zastupa radio-stanica R-410 „atleta“, a novinarstva sredstvo za zaštitu radio-lokacionih stanica — „novinar-E“.
„Podnaslov“ je kompleks za obezbeđivanje radio-elektronske kompatibilnosti MKZ-10, a „pasus“ je 220-milimetarska agitaciona granata R-4109M27D.
Vojska je zdravlje kao temu obradila na svoj način. Ruska armija ima radio-stanicu R-410M koju su nazvali „dijagnoza“, programsko-tehnički kompleks 65s941 „tonus“ i medicinsko vozilo BMM-1D „traumatizam“.
Životinje
Konstruktori u odbrambenoj industriji nisu bili ravnodušni ni prema životinjskom svetu.
„Tigar“ je ruski oklopni automobil, „vepar“ je oklopno vozilo GAZ-3902 i mašina za specijalne jedinice, a „lisica“ je oklopno vozilo za izviđanje i patroliranje BRDM-2.
„Veverica“ je naziv za 140-milimetarski raketni projektil M-14S, raketu RM-207A-U, kao i vojnu radio-stanicu 4TUD.
„Divlji vepar“ je naziv za kompleks 96M6M, „skakavac“ je robotsko-tehnički kompleks MRK-2, „muva“ je protivtenkovski laser kratkog dometa — RPG-18.
„Rakun“ je samonavodeći torpedo SET-65, a „kanarinac“ je bešumni bacač granata (kompleks 6S1).
„Žaba“ je 122-milimetarska sovjetska vučna haubica D30.
Radio-prijemnik R-880M nazvan je „račić“, dok je automatskom bacaču granata TKB-0134 dat nadimak „jare“.
Ni rusko vazduhoplovtvo nije bez zanimljivih imena. Tako borbeni helikopter Mi-24 ima čitav niz nadimaka od „krokodila“, preko „čaše“, do „letećeg tenka“, dok su helikopteru Ka-50 konstruktori dali nadimak „crna ajkula“. Su-27 je „ždral“, dok su Su-25 nazvali „vrana/top“.
„Lasta“ je naziv za avion Tu-95LAL, kojeg Rusi opisuju kao „leteću laboratoriju“.
Radio-lokacioni kompleks artiljerijskog izviđanja i upravljanja vatrom 1L219 se jasno i sažeto zove „zoološki vrt“.
Reke
Oružari su bili inspirisani i rekama, pa njihova imena nosi veliki broj PVO i drugog oružja.
Šampion je Volga — glavna reka centralne i južne Rusije. Njeno ime nosi prva velika balistička raketa R-1, izvozna verzija zenitno raketnog sistema S-75, 12,7-milimetarski snajper V-94 (OSV-96), avijacioni sistem upravljanja KR KSR-5, brodska radarska stanica MR-310U i sistem upozorenja o raketnom napadu P-8.
„Dnjepar“ su nazvali raketu-nosač, nastalu na bazi interkontinentalne balističke rakete R-36M, ali i radar protivraketne odbrane, radio-stanicu 70RTP-2-ČM i prijemnik radio-tehničke kontrole i izviđanja PRKR-1 (1RK-9).
„Desna“ (pritoka Dnjepra) se zove zenitno raketni kompleks S-75M, radar 22Ž6M, lansirna rapma u šahti 8P775 za rakete prve generacije R-9A i određene morske mine. „Dnjestar“ je našao odgovarajuće nazive za razne elektronske uređaje vojne i civilne namene (radare i sonare).
Konstruktori nisu zaboravili ni druge reke: moćni sibirski Jenisej (samohodni protivavionski sistem ZSU-37-2), zabajalsku Šilku (protivavionski samohodni sistem ZSU-23-4), pritoku Amura — reku Tungusku (protivavionski raketni sistem 2K22), najveću na severozapadu reku Dvinu (zenitni raketni kompleks SA-75M) i peterburšku Nevu — izvoznu verziju zenitnog raketnog kompleksa S-125.
Osećanja
Po svemu sudeći, vojni inženjeri se nisu libili ni da pokažu osećanja. Tako su 240-milimetarski raketni projektil sa hemijskom bojevom glavom nazvali „nežnost“, a radio-lokacionu stanicu „optimizam“.
Termobaričku glavu granate 9M216 nazvali su „uzbuđenje“, oklopni transporter BTR-80A „neobuzdanost“, automobil UAZ-3150 „nestaško“, šok granate „ekstaza“, a radio-pelengatore „osmeh“.
Još malo zabave
Očigledno je da su se sovjetski i ruski oružari silno zabavljali dok su osmišljavali razna zabavna imena. Tako su tenk T-72B2 nazvli „mala praćka“, a moderniju verziju tog tenka T-72M1 — „banana“.
Moćnom višecevnom raketnom sistemu TOS-1 nadenuli su ime „pinokio“, 122-milimetarskom raketnom projektilu sa kasetnom bojevom glavom „ukras“, dok je protivtenkovska raketa 9M14 od milja prozvana „mala“.
Interesantni su nazivi i za „mala“ oružja. Tako bacač granata GP-30 zovu „mala cipela“, dok je bacač granata RG-6 kalibra 40 milimetara poznat kao „patuljak“. Gumeni metak KS-23 ima nadimak „zdravo“.
MiG-15 od milošti nazivaju „babuška“.
„Polufinale“ je zapravo — upaljač 9Э343, a bacač granata MRG-1 — „plamičak“.
Kako bi nastavili u istom stilu, inženjeri su ručni bacač plamena RPO-2 nazvali „Zgoditak“.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) SILA 16 epizoda: Jurišnici supersila - bradavičasta svinja protiv vrane!
Kurir.rs/Sputnjik