Nadležni često misle da žene lažu, pa pod psihološku prismotru stave žrtvu, a ne nasilnika, kaže Hajrija Ramadani iz Udruženja žrtava nasilja
Propuste koji su doveli do nasilne smrti Olge Lovrić, Maje Đorđević i njenog sina Mihaila nije moguće ni prebrojati.
Svi su zakazali, od centara za socijalni rad, preko policije, do tužilaštva i sudova. Sistem je zakazao, jer očigledno da država nema vremena za žene i decu, kaže Hajrija Ramadani, predsednica Udruženja žrtava nasilja.
Olga i Maja stradale su na isti način, ubili su ih bivši muževi ispred centara za socijalni rad. Spaja ih i to što su obe više puta prijavljivale nasilje, a svi u lancu nadležnih ostali su gluvi na njihove vapaje. Ramadani kaže da su institucije izgleda postale toliko slabe karike da ih se nasilnici ne plaše, već naprotiv, osilili su se do te mere da baš tu gde bi žrtva trebalo da nađe zaštitu ona biva potpuno izneverena.
- Praksa pokazuje da institucije ne veruju ženama. Kad se obrati za pomoć, žrtva nasilja obično je vrlo konfuzna zbog čitave situacije kroz koju prolazi. Nadležni često misle da lažu i preuveličavaju, pa se događa da pod psihološku prismotru stave žrtvu, a ne nasilnika - objašnjava Ramadani.
Da sistem ne funkcioniše, saglasni su i resorni ministri. Zoran Đorđević, ministar za rad, kaže da nadležni u centrima za socijalni rad nisu u dovoljnoj meri prepoznavali postojanje porodičnog nasilja, ali je za propuste optužio i policiju, vrtić i bolnicu „Laza Lazarević“.
Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, smatra da su krivi svi čim je došlo do tragedije, ali ne misli da je rešenje ostavka ministara ili drugih.
- Ja sam prvi koji nije rođen u fotelji i ne zanima me da budem ovde do penzije. Dakle, nema prebacivanja odgovornosti, krivi su svi - rekao je Stefanović.
V. Spasić - D. Tomić