Narednik Stabi bio je ratni pas sa najviše odlikovanja tokom Prvog svetskog rata i jedini pas koji je unapređen u čin narednika zbog zasluga u borbi.
Stabi je prvi ratni pas SAD-a a učestvovao je u čak 17 bitaka na Zapadnom frontu u Evropi tokom 18 meseci ratovanja. Ovaj pas ne samo da je spasavao svoje ljudske saborce od napada iperitom, nego je čak jednom uspeo da zarobi nema špijuna, držeći ga za pantalone dok ih američki vojnici nisu našli.
Stabi je postao heroj i omiljeni lik na naslovnim stranicama velikih novina.
A njegova sudbina je više nego fascinanta. Naime, ovaj pas za koga se pretpostavlja da je pit bul, bio je lutalica pre nego što se pojavio u Jejl Fildu u Nju Hejvenu, Konektikat dok je grupa vojnika tamo bila na obuci.
Stabi se motao oko vojnika pa ga je kaplar Robert Konroj uzeo na čuvanje. Međutim, kaplar je trebalo da bude prebačen u Evropu i nekako je uspeo da prošvercuje psa na transportni brod. Legenda kaže da ga je ubrzo otkrio Konrojev komandir a da mu je Stabi salutirao jer je tako dresiran dok je bio u kampu za obuku. Komandir je bio toliko impresioniran da je dopustio da pas ostane.
Stabi je služio u 102. pešadijskoj, 26. (Jenki) divizije u rovovima u
Francuskoj, a stupio je u borbu 5. februara 1918. kod Šemin de Dama gde je osetio neprekidnu vatru duže od mesec dana. U aprilu 1918, u napadu na Šiprej, Stabija je u prednju nogu ranila granata koju su bacili Nemci. Poslat je u pozadinu da se oporavi, i tamo je, kao i na frontu, podizao moral. Kada se oporavio od povrede, Stabi je vraćen u rovove.
Pas je pretrpeo i napad otrovnim gasom, ali je nakon toga naučio da svoje ljudske saborce upozorava na napade, a pošto je mogao da čuje zvižduk artiljerijskih granata pre ljudi naučio je i da upozorava svoju jedinicu kada da se sagnu u zaklon.
Nakon oslobađanja Šato Tjerija zahvalne žene su mu sašile kaputić na koji su zakačene njegove brojne medalje. Na kraju rata, Konroj je prokrijumčario Stabija nazad kući. Nakon što je vraćen kući, Stabi je postao slavan. Pas je marširao i obično predvodio mnoge parade širom SAD a čak su predsednici Vilson, Kulidž i Harding tražili da ga upoznaju.
Bio je čak i na Univerzitetu u Džordžtaunu sa svojim vlasnikom, gde je bio sportska maskota a na poluvremenima utakmica američkog fudbala je gurkao loptu i zabavljao publiku. Inače, Stabi je posle rata dobio i desetak vojnih medalja za zasluge u ratu i to od SAD-a ali i Francuske, gde se dokazao. Uginuo je 1926. godine u snu.
(Kurir.rs/Wikipedia)
Foto Printscreen Twitter