Bezos je u četvrtak prestigao Gejtsa i time postao najbogatiji čovek na svetu, ali uspeh njegovog Amazona ima i mračne strane
Teže je biti ljubazan nego pametan, požalio se pre nekoliko godina u jednom govoru Džef Bezos, vlasnik vodeće internet prodavnice, megakorporacije poznatije kao Amazon, koju je pokrenuo u Sijetlu 1994., iz garaže. Stvarajući poslovno carstvo, međutim, prvi čovek Amazona stvorio je i reputaciju ne samo vizionara i inovatora sposobnog da na vebu proda bilo šta jednim klikom (na šta ima patent još od 1999.), već i mizantropa čiji su liderski stil i korporativna kultura u najmanju ruku – moralno diskutabilni.
Kako je primetila novinarka Kara Svišer, koja ga prati od početka, odnedavno je počeo da se smekšava.
"Čini se da se trudi da postane bolja osoba sada kada napokon shvata koliku moć zaista ima", zaključuje Svišerova, kojoj je to što je kupio Vašington Post 2013. (za 250 miliona dolara) deo Bezosovih pokušaja da “bude bolji”. U priču se onda uklapaju i sve češće zagovaranje slobode govora i, kvalitetnog, istraživačkog novinarstva i navođenje Ketrin Grejem, koja je izdavala Post u vreme afere Votergejt, među uzorima.
Na nju se Bezos pozvao kad ga je nedavno Donald Tramp, ljut jer ga Postovi novinari sistemski prate i ispituju, opet optužio da je legendarne novine kupio samo da bi “nastavio da izbegava propisno plaćanje poreza”.
"Bezos je kupovinom Posta osigurao uticaj na političare u Vašingtonu i zato se svim silama trudi da me pokopa. Zna da se neće dobro provesti ako postanem predsednik, da će Amazon ispaštati", poručio je Tramp, koji je novinarima Posta na kraju zabranio pristup na događanja u okviru svoje kampanje.
Amazon, u početku internet knjižara sa zvonom koje bi se oglasilo kad bi neko nešto kupio (neko od prijatelja i/ili rodbine), sada je gigant od 500 milijardi dolara, koji nudi i niz svojih proizvoda, od tableta Kindl, koji im je jedna od uspešnijih projekata , preko televizijskih serijala (“Transparent” je prošle godine osvojio Zlatni globus i Emi), do čak sedam modnih brendova.
Trebalo bi i poverovati čoveku koji je kompaniju prvo hteo da nazove Relentles, u prevodu “neumoran” (ali i nemilosrdan, neumoljiv...). Jedna od opcija za naziv bila je, doduše, i Kadabra, u smislu “abra kadabra”, ali pošto ju je njegov prvi advokat čuo kao “kadaver” (trup), Bezos se predomislio i na kraju iz rečnika izabrao Amazon, po čemu mu zaposlene danas, osim Amazoncima, nazivaju i Amabotima, u smislu njihovog navodno standardno opsesivnog, robotskog obavljanja posla. Deo je to zloglasne korporativne kulture kompanije o kojoj je 2016. godine Njujork Tajms objavio tekst, sa izjavama više od stotinu bivših i trenutnih zaposlenih (koji svi potpisuju ugovor o poverljivosti, prema njihovim rečima ne zato što znaju ikakvu poslovnu tajnu, nego da bi ćutali o brutalnim uslovima u kojima rade).
"Videti kolege kako plaču za svojim stolovima je svakodnevna pojava", otkrila je jedna od radnica objašnjavajući kako situacija tamo funkcioniše po principima “svrhovitog darvinizma”, koji je većina modernih menadžera otpisala jer rezultira toksičnom atmosferom. “Svrhoviti darvinizam” znači, najjednostavnije, kreiranje takmičarskog, konfliktnog okruženja (Bezos misli da sukob rađa inovacije) u kojem je kolega kolegi vuk i preživljavaju samo najbolji.
"Amazon je za vunderkinde, da se tamo iskompleksiraju", izjavio je jedan od bivših Amazonaca aludirajući na podsticanje osećaja da posao nikad nije ni završen. Zato se radi non-stop, doslovno, noćima, vikendima, za praznike i stalno se meri učinak zaposlenih. Jedna je radnica je tako godinama dobijala najviše ocene. Onda joj se razboleo otac, dobio je rak, a ona je morala da putuje u drugi grad da bi ga negovala. Prestala je da radi vikende i da radi od kuće, a to je nadležnima postao problem. Kad joj je otac bio na samrti, uzela je neplaćeni odmor i više se nikada nije vratila u Amazon.
"Ako ne možeš da daš apsolutno sve od sebe, 80 sati nedeljno, smatraju te slabićem. Jedna od kolegica dobila je rak dojke, a ubrzo posle toga i upozorenje da bi mogla da bude otpuštena jer su "teškoće u privatnom životu počele da usporavaju ispunjenje poslovnih ciljeva", rekla je bivša radnica.
Kompanija je, oćekivano, demantovala najgore navode prećutavši pritom kritike da među top-menadžerima nema žena niti plaćenih porodiljskih odmora.
Sam Bezos je posle objave teksta poslao dopis zaposlenima:
"Mislim da bi samo ludak radio na mestu koje je ovako opisano. Ja u tome ne prepoznajem Amazon, a nadam se ni vi. Ako ipak iko od vas ima iskustvo imalo slično opisanim u tekstu, urgiram da mi se lično javi", poručio je, a kompanija je prošle godine najavila da uvodi skraćeno, 30-satno radno vreme, još jedan svoj “eksperimentalni program”.
Prvi čovek carstva, međutim, koji je rođen kao Džefri Preston Jorgensen (i koji je tek sa deset saznao da mu kubanski imigrant Migel Bezos nije biološki otac) na kritike odgovara u maniru vrsnog političara - demagoški.
"Ponosan sam, zapravo, jer je Amazon izrastao u nešto vredno tolikog istraživanja. Veliki na to uvek moraju da budu spremni. Zato i kažem, dobro je imati debelu kožu."
(Kurir.rs/Express.hr)
(Foto: YT Printscreen)